Координатор Радне групе Националног конвента о ЕУ за Поглавље 35 Драгиша Мијачић каже да је питање функционисања институција које се финансирају из буџета Републике Србије а које делују на простору Косова веома комплексно и да све три стране – Београд, Приштина и међународни фактори, морају да му приђу са конструктивном улогом и креативним решењима како би се на првом месту задовољиле потребе грађана, а не водиле „политичке игре“.
„У овом тренутку заиста не постоји добра воља ниједног од актера и без обзира што се позива на алтернативна решења и на неке различите модалитете, у овом моменту нико не зна како ће изгледати судбина и тих институција и услуга које оне пружају“, истиче Мијачић за Косово онлајн.
Последња затварања српских институција у Лепосавићу и Штрпцу, осудили су ЕУ, Оебс и немачка амбасада у Приштини, наводећи да би статус ових институција требало да се решава кроз дијалог, док је из немачке амбасаде наведено и да се залажу за успостављање одрживих алтернатива.
Мијачић каже да међународна заједница, укључујући и Немачку, Европску унију, САД, изражава незадовољство начином како косовска страна спроводи активности усмерене на затварање институција и брзином којом се то изводи, јер се не оставља алтернатива грађанима да могу да дођу до неких услуга које су постојале свих ових година.
Ова тема, према његовим речима, јесте предмет преговора у оквиру дијалога, али додаје да Београд нема инструменте којим може да натера Приштину да нешто примени, као што ни међународни фактори немају инструменте да натерају Приштину у оваквим околностима да престану са праксом укидања институција.
Питање функционисања институција које се финансирају из буџета Републике Србије а које делују на простору Косова, како каже, прожима се од формирања мисије Унимик 1999. године до данашњих дана и увек је на дневном реду и на столу у оквиру дијалога.
„Наравно, очекивало се да ће формирањем Заједнице српских општина један део тих институција прећи у надлежност ЗСО, онако како је то предвиђено бриселским дијалогом, а да ће се други део институција угасити управо исто онако као што је предвиђено Бриселским споразумом из 2013. године који налаже да Србија укине институције које се финансирају из буџета Републике Србије, а које делују на простору Косова и Метохије. То се није десило раније, али са повлачењем Срба из институција у новембру 2022. године створили су се услови да косовска влада једностраним акцијама затвори неке од тих институција или већину њих што се дешава претходних неколико година“, каже Мијачић.
Он истиче да постоји широк дијапазон институција које се финансирају из буџета Републике Србије, од републичких органа, преко локалних, до осталих институција Републике Србије. Објашњава да је за Заједницу српских општина договорено да има надлежности пре свега у области здравства и школства, док институције и установе које финансира Република Србија далеко превазилазе те оквире.
„Ту си и питања која улазе у сферу рада локалних комуналних предузећа до оних која се тичу културе, спорта, Универзитета, различитих аспеката функционисања грађана Србије на простору Косова и Метохије који користе ту врсту услуга. Тако да ЗСО не може да обухвати рад свих институција које се укидају. Просто мора да се нађе модалитет за све њих. Са друге стране, косовска влада не жели, чак и у оквиру ЗСО да прихвати функционисање таквих институција, иако оне по Уставу који се надовезује на Ахтисаријев план имају право на постојање“, указује наш саговорник.
Бриселски споразум и преговарачко Поглавље 35, на који се Србија обавезала, како указује, говоре о томе да ће Србија укинути функционисање својих институција у домену локалне самоуправе на простору Косова и да ће се заузврат конституисати локалне самоуправе у оквиру косовског система.
„На то је Србија пристала 2013. године али се то у фактичком смислу није десило. А, када се то није десило, десила се једна брутална сила да се затворе те институције уместо да се нађе неко прелазно решење. Тако се дешава и са свим осталим институцијама, пре свега републичким органима Србије који делују на простору Косова, зато што, на крају крајева, ни Србија није тражила модалитете функционисања тих институција у оквиру косовског система, него је то остављено да се договара и преговара у оквиру дијалога. Када је дошао Аљбин Курти на место премијера, он просто није желео да настави са том праксом и применио је бруталну силу да их све укину. То је цена коју плаћамо сви, пре свега грађани који користе те институције“, каже Мијачић.
Алтернатива за институције које су затворене, како закључује, донекле јесте формирање Заједнице српских општина која има одређене надлежности, али поставља питање шта ће бити са другим институцијама?
„Шта са, рецимо, спортским клубовима који делују у српским срединама или са културним институцијама, домовима културе, галеријама, музејима? У овом тренутку нико се не бави тражењем модалитета за решавање питања тих институција. И то је оно што је трагично, да дијалог заиста не производи решења која су у интересу грађана, већ се бави више неким политичким питањима односа између Србије и Косова, а не оним што заиста интересује грађане“, закључује Мијачић.
Извор: Косово Онлине
