Више од два месеца након што је Косовска полиција затворила Центар за социјални рад у Лепосавићу, ситуација за кориснике социјалне помоћи све је тежа. Пре седам дана затворене су и канцеларије ПИО фонда и Националне службе за запошљавање, а рок за исељење дат је и предузећу „Копаоник ПУТТ“, које пружа исхрану за више од 20 расељених особа, као и Републичком заводу здравствене заштите и здравственог осигурања – Београд, филијала за Косовско-митровачки округ.
Око 1.500 корисника социјалне помоћи сада има проблема с прибављањем неопходне документације, а многи су принуђени да путују више од 50 километара како би остварили своја права.
Међу њима су и самохране мајке, Светлана Томић, чији син болује од дијабетеса, и Ана Вулићевић, мајка троје деце, чији супруг не ради, а она нема могућност запослења, јер чува и болесну мајку.
Томић кроз сузе прича да је све теже од када су све институције затворене.
„Имам сина од седам година. Самохрана сам мајка која има болесног сина, он има дијабетес и на инсулину је. Није било тешко до сада, али од када ми се син разболео баш је тешко. Прво треба да одем у Рашку да бих њему подигла терапију, инсулин. За живот је уопште тешко. Од када су све институције затворене, баш је тешко да се обнови социјална помоћ и дечји додатак. Живим од социјалне помоћи, плаћам кирију и посебно за сина даје додатно посебну храну“, казала је Томић за Косово онлајн.
За своје дете, јасно каже, мора да се бори како зна и уме. „У Клиничком центру у Крагујевцу, када смо радили анализу крви на антитела, показало је да је позитиван. Казали су нам да је од короне, али морамо напред, морамо да се боримо“, додаје Томић.
Она каже да више ни не зна на коју страну да оде како би прикупила документа за остваривање својих права. „Примам социјалну помоћ у висини од 23.000 динара, а у то се рачуна и дечији додатак. Баш је тешко. До сада сам могла све да радим, али од како ми се син разболео морам њему да се посветим. Папирологију да прикупим више ни не знам где шта треба, јер овде смо до сада прикупљали документа, а сада прво морамо да се распитамо па тек онда“, каже Томић.
Мајка троје деце Ана Вулићевић каже да живи од социјалне помоћи, јер због најмлађег детета не може још увек да ради, а уз све то чува и болесну мајку.
„Због лоших услова у селу, принуђена сам да плаћам приватно стан. Имам троје деце. Нико од нас не ради, искључиво живимо од дечијег додатка и социјалне помоћи. Имам мало дете од годину дана и нисам у могућности да радим. Уз све то имам и болесну мајку којој морам да помогнем“, каже Вулићевић.
Све је поскупело, па и аутобуска карта. Тешко је издвојити цео дан како би се прикупила документација за социјалну помоћ. „То је баш тешко питање, прво док прикупимо документа, не знамо више ни где. Одемо у Рудницу аутобус је повећао цену превоза 500 динара је карта само у једном правцу, а ја када идем доле морам и децу са собом да водим. Мени је 3.000 да одем до Руднице, да бих завршила папире како бих подигла социјалну помоћ. Сада када су све затворили, више ни не знам где да прикупим папире“, прича забринуто.
Сада је, додаје, још теже, када је затворена и Национална служба за запошљавање, јер се ту узимала сва документација, као и потврде о незапослености.
„У априлу морам да обновим документа за социјалну помоћ, овде су затворили Завод за запошљавање, а мени треба потврда са бироа. Треба ми и за дете потврда из школе да бих обновила документа. Ја сада не знам ни где да се обратим, ни коме да узмем само једну потврду, ако не донесем један документа мени ће социјална помоћ да се укине, једино примање које ја имам и од чега деца живе. То ми је једини извор прихода и дечији додатак. Од социјалног плаћам кирију од 100 евра, ако без тога останем нећу имати ни деци за да купим млека и све што је потребно. Сво троје су мали, једно ми има осам, друго шест година, а треће тек годину дана. Поготово за ово најмлађе, ни за пелене, а куд и камо за нешто друго“, додаје Вулићевић.
Од мале социјалне помоћи, каже, мора да издвоји за превоз и уз све то, углавном са собом води и децу, јер нема коме да их остави на чување.
Директорка Центра за социјални рад Наташа Настић истиче да се чине напори да се помогне корисницима, али отежани услови рада и немогућност изласка на терен додатно компликују ситуацију, нарочито за непокретне и старе. Иако социјална давања нису обустављена, административни терет и трошкови превоза постају неподношљиви за најугроженије.
„Више од два месеца како Центар за Социјални рад није у функцији у Лепосавићу. Ми смо се организовали у Рудници, захваљујући Привремном органу Општине Лепосавић, да примамо документацију и покушамо да помогнемо корисницима социјалне помоћи“, казала је Настић.
Захвалила је и Канцеларији за Косово и Метохију, која је, каже, за сваки проблем увек ту за њих, као и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања јер су и они дозволили да људи наставе да примају социјалну помоћ упркос проблемима.
„Наши радници примају плате, без обзира што нисмо у могућности да радимо пуним капацитетом. Сви наши корисници примају социјалну помоћ, она није каснила, и поред проблема. Народ се мучи преко прелаза, чекајући сваког дана у једном и у другим смеру да дође да оствари своја права. Сада су затворили и Националну службу за запошљавање и сада имамо проблем што корисници морају да оду за Митровицу да изваде потврду из ПИО фонда и Националне службе за запошљавање, а затим да дођу до Руднице да предају захтеве доле, да остваре чак и најнижу једникратну помоћ, а затим да дођу поново да подигну документе…“, рекла је Настић.
Најтеже је, додаје, јер више не могу да изађу на терен како би имали увид коме је потребна помоћ, будући да имају стара, болесна и непокретна лица. „Наших корисника је тренутно за различите видове социјалних давања око 1.500 корисника. Међутим ми имамо један много већи проблем, што ми више нисмо у могућности да изађемо на терен и да узмемо изјаве када су неке ситуације где мора да се изађе на терен, где су непокретна лица ми то више нисмо у могућности да урадимо“, додаје Настић.
Она је изразила наду да ће се у скорије време пронаћи решење, како корисници социјалне помоћи не би морали да поред малих примања имају додатне трошкове.
„Ја се надам да ће се наћи неко решење, да ће надлежни успети да нађу решење да се олакша рад и нама и нашим корисницима у остваривање њихових права. Социјалних давања нису довољно висока колико је потребно овим људима овде у оваквим условима, захваљујући Канцеларији за Косово и Метохију, општини Лепосавић трудимо се да дајемо људима једникратне помоћи којима можемо да помогнемо, када су у питању лечења, куповина неких основних животних намирница, лекови слично“, истакла је Настић.
Екипа Косово онлајна покушала је да дође до градоначелника општине Лепосавић Љуљзима Хетемија како би добила одговоре, али до објављивања текста није успела да добије одоговор.
Извор: Косово онлајн