Један од најмрачнијих догађаја у новијој историји српског народа, не сме да буде заборављен, нагласио је министар за међународну економску сарадњу и друштвени положај цркве у земљи и иностранству Ненад Поповић, који је присуствовао парастосу жртвама војно-полицијске акције хрватских снага ,,Бљесак“.
Он је, како се наводи у саопштењу, истакао да српски народ данас обележава своје страдање, док Хрватска и даље велича етничко чишћење.
,,Не смемо и нећемо заборавити овај злочин. Нећемо дозволити да истина буде потиснута и да се злочинци славе као хероји. Хрватска држава и даље велича етничко чишћење, а идеологија и дух усташтва, нажалост, живе у овој земљи. Сваке године сведоци смо чињенице да се у Хрватској слави протеривање и убијање српских цивила, уместо да се злочини осуде. То је велика срамота, не само за хрватску државу и народ, већ и за целокупну међународну заједницу, која већ три деценије на адекватан начин није осудила овај злочин“, поручио је Поповић.
Додао је да ће Србија наставити да обележава сваки тренутак страдања свог народа због обавезе према истини, правди и жртвама.
,,Ово није питање прошлости, него савести. Срби прогнани из Западне Славоније, њих више од 70.000 од 1991. године, имају право на сећање, али и на правду која им је годинама ускраћивана. Памтимо, да се никада не заборави и не понови“, рекао је Поповић.
У саопштењу се подсећа да је акција ,,Бљесак“ изведена 1. и 2. маја 1995. године, са јасним циљем потпуног етничког чишћења простора Западне Славоније од српског народа, а у року од 36 сати су у бруталној и плански изведеној агресији хрватских оружаних снага на том подручју убијена 283 недужна српска цивила и више од 30.000 их је протерано са својих огњишта.
Истиче се да су жртве су били жене, деца, старци, невини цивили који нису носили оружје, нити учествовали у ратним операцијама и чији је једини ,грех’ био то што су Срби и православци.
16:30 – Хрватска власт ниједном није поменула српске жртве у Бљеску током 10 година обележавања
У оквиру обележавања 30. годишњице од страдања цивилних жртава у операцији ,,Бљесак“ представници организација Српско народно веће (СНВ) и Документа – Центар за суочавање с прошлошћу положили су у четвртак руже на игралишту у Шеовици поред Пакраца, чиме су одали почаст страдалима током те операције.
Након тога је у Српској кући у Пакрацу одржан округли сто на којем су представљена истраживања службених и алтернативних обележавања операције ,,Бљесак“ у последњих 10 година, наведени примери сарадње и меморијалних иницијатива са освртом на будући однос према прошлости. Представљена су кривична дела почињених за време операције Бљесак.
Независни истраживач и бивша директорка Иницијативе младих за људска права Бранка Виерда представила је истраживачку студију под насловом ,,Деценија сећања“, на којој су радили истраживачи из пет држава бивше Југославије с циљем добијања увида у политике сећања. Из сваке државе анализирани су говори високих званичника о пет догађаја током 10 година.
У Хрватској су се бавили убиством породице Зец у Загребу, падом и окупацијом Вуковара и војним операцијама ,,Медачки џеп“, ,,Бљесак“ и ,,Олуја“.
Када је у питању операција ,,Бљесак“, у проучаваном периоду између 2012. и 2022. високи званичници ,,ни у једној прилици нису ни једном речју споменули страдања цивила припадника српског народа“, рекла је Виерда.
,,Истраживање је показало да се политичари не реферирају на ратне злочине против цивила, чак ни када су у питању нарочито тешки злочини као што су они против жена и деце. Та се операција у водећим медијима представља, слично као и друге, искључиво из перспективе ослобађања окупираног територија и у контексту почетка мира на тим подручјима, те као увод у операцију ‘Олуја’. Што се тиче политичке номенклатуре, кроз тих 10 година она се махом смењивала између ХДЗ-а и СДП-а, али се приступи историјским догађајима ове две странке практички не разликују“, навела је она.
Веселинка Кастратовић истраживач и активиста осјечког удружења Центар за мир, ненасиље и људска права и Документа – центар за суочавање с прошлошћу,испричала је своје искуство рада у осјечком Центру за мир, када је 23. маја 1995. дошла у Пакрац и тамо редовито одлазила месецима. Рекла је како су врло брзо по доласку активисти сазнали да су на том подручју почињена казнена дела.
Констатовала је да у приступу политичара тим догађајима отад није било напретка, те да они на обележавањима у правилу спомињу само војнике, а не спомињу ни хрватске цивилне жртве, а камоли српске.
Процеси суочавања с прошлошћу састоје се од комеморација, сећања, судбина и судских процеса, рекла је Кастратовић, објаснивши да се, када је у питању правосуђе, ,,стиче утисак да све институције играју на карту протока времена током којег ће поумирати жртве, њихови сродници и сведоци, а архивска грађа бити изгубљена“.
Извор: Саопштење / Танјуг