Председник Европског економског и социјалног комитета (EESC) Оливер Репке оценио је да је спровођење закона кључно за борбу против дезинформација.
Репке је појаснио да дезинформације постају све већа опасност по демократију, као и да су кампање често усмерене на рањиве групе. Како каже, поред дезинформација и вештачка интелигенција (AI) постаје све већа опасност за демократију и цивилно друштво у Европској унији.
У разговору за ENR, Репке је истакао да је неопходно имати регулаторне оквире попут Закона о дигиталним услугама (DSA) и Закона о AI како би се осигурала и заштита демократских вредности и етичка употреба технологије.
Нагласио је да и страни актери које спонзоришу државе и домаћи играчи представљају значајну претњу демократији ширењем дезинформација.
„Знамо да они координисано шире дезинформације и погрешне информације унутар наших земаља, Европске уније, али сви они често раде руку под руку са домаћим актерима“, рекао је Репке.
Истакао је да такве кампање често циљају рањиве групе, попут мањина и жена, нарушавајући поверење у институције и демократске вредности. „Мислим да је у овим временима, у овим тешким временима, још важније него икад да се залажемо за наше демократске вредности и да подржавамо демократске вредности за које се залажемо“, рекао је Репке.
Он подсећа да је EESC покренуо иницијативе попут „Грађани могу да победе дезинформације“ како би оснажио цивилно друштво и борио се против ових штетних пракси. Истиче и важност позивања великих технолошких компанија ради веће одговорности, а у складу са Законом о дигиталним услугама (DSA), који пружа правни оквир за борбу против лажног садржаја на платформама друштвених мрежа.
„Мислим да се не ради о цензурисању мишљења. Напротив, ради се о обезбеђивању слободне дебате – слободне дебате засноване на чињеницама и добро информисаним актерима“, каже он.
Тврди и да је спровођење Закона о дигиталним услугама (DSA) кључно, као и велике технолошке платформе у борби против дезинформација. „Морамо да га спроводимо и морамо да се побринемо да велике технолошке компаније на крају буду део бранитеља наших демократија и наших демократских вредности“, рекао је он.
Истовремено, он је позвао Европу да развије сопствене „шампионе“ са европским вредностима у технолошком сектору, посебно вештачкој интелигенцији, како би се смањило ослањање на неколико великих играча ван европског блока. Истакао је и да је, са једне стране, вештачка интелигенција моћан алат за откривање дезинформација, попут дип фејкова, а са друге стране може да се злоупотреби за креирање таквог садржаја.
Подржао је Закон о вештачкој интелигенцији и Општу уредбу о заштити података (GDPR) као неопходне прве кораке, али је позвао на даље регулаторне напоре како би се затвориле празнине и обезбедило етичко управљање вештачком интелигенцијом. Закон о вештачкој интелигенцији, усвојен 2024. године, утврђује правила заснована на ризику на четири нивоа за програмере и имплементаторе AI.
„Морамо да створимо регулаторно окружење које је отворено за технологију, али истовремено морамо да инсистирамо на одређеним правилима. Генерално, кључ лежи у управљању вештачком интелигенцијом“, рекао је Репке.
Додаје да EESC верује да још увек постоје неке празнине у регулативи које је потребно попунити. Такође сматра да би због све веће забринутости радника због веће примене AI требало спровести програме преквалификације и усавршавања како би се осигурало да су запослени спремни за радна места вођена вештачком интелигенцијом.
Нагласио је важност принципа „човек-командује“, који обезбеђује да критичне одлуке које утичу на људе морају да остану у рукама људи. „Послодавци, радници и синдикати морају да сарађују како би неговали поверење у усвајање вештачке интелигенције. Забринутости постоје, оне су оправдане и морамо да их схватимо озбиљно“, закључио је Репке.
Извор: Танјуг
