Током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију пре 26 година, на данашњи дан је бомбардована варошица Мурино у Црној Гори, која се налази између Андријевице и Плава.
Мурино је доживело стравично разарање, а од шест смртно страдалих троје су била деца. Осам особа је било рањено.
У налету НАТО пројектила срушен је мост у центру варошице, а бројни објекти су оштећени у ненајављеном бомбардовању овог места.
Погинули су Манојло Коматина, Мирослав Кнежевић, Милка Кочановић, Вукић Вулетић, Јулија Брудар и Оливера Максимовић, док су рањени Корина Миловић из Мурина, Светлана Зечевић из Андријевице, Жељко Бјелановић из Велике, Дарко Мијовић из Подгорице, Мирко Шошкић из Улотине, Славко Мирковић из Грачанице, Васко Чејовић из Берана и Данило Јокић из Велике.
Тим поводом данас ће у бити одржан помен страдалима у организацији Епархије будимљанско-никшићке, Месне заједнице Мурино и породица жртава НАТО бомбардовања.
Литургију у цркви Свете Петке служиће владика будимљанско-никшићки Методије, а након тога ће крај спомен-чесме у центру Морина бити одржан парастос невино страдалим жртвама.
„Болно је присећати се тог стравичног злочина. То су слике које никога, ко хоће људски да посматра ствари, не може оставити равнодушним. То се може назвати само злочином, јер убијати цивиле из ваздуха усред бела дана је нешто најмрачније што је људски ум могао да смисли. Мурино је свих ових година живело са тим сликама пред којима сузе саме теку. Тако сваког пролећа, мајке обавијене црним марамама, деца са цвећем у рукама и на стотине људи са очима пуним суза одају пошту НАТО жртвама чији су ликови уцртани на спомен-чесми. Тако ће бити и ове године, иако се зна да не постоје речи утехе које могу надоместити бол који су НАТО агресори задали овом месту и породицама чији су чланови мртви падали на Муринском мосту и око њега:, рекао је председник Месне заједнице Мурино Бранислав Оташевић за подгорички портал Дан.
Од НАТО бомбардовања 1999. године у Шипчанику су страдали старији водник Мирослав Божовић и 61-годишња жена Пашка Јунчај, док су три особе биле повређене. За време бивше Југославије у Шипчанику је био саграђен војни аеродром, а данас се ту налази вински подрум. НАТО је 27. априла 1999. у три наврата бомбардовао аеродром Голубовци, а посебно му је био интересантан подземни објекат аеродрома у Шипчанику. Верује се да и даље у Шипчанику постоји радиоактивни отпад који је остао након бомбардовања.
Унук страдалог Манојла Коматине Бојан Коматина наводи да време не лечи ране, али да одлука коју је недавно усвојила Скупштина Црне Горе о признању статуса цивилних жртава страдалих донекле спира љагу са државе када је признавање злочина у Мурину у питању.
„Годинама је држава Црна Гора окретала главу од злочина који су у Мурину починиле НАТО снаге, што је представљало велику срамоту. Усвајањем одлуке да се, између осталих, и страдалим у Мурину призна статус цивилних жртава рата и да се њиховим породицама исплате једнократна обештећења, држава је коначно признала да се у овом месту догодио злочин. То свакако представља један институционални искорак државе када је овај случај у питању, али свакако Мурино и Мурињани заслужују додатну пажњу и помоћ за све оно што су, ни криви ни дужни, преживљавали и што преживљавају због почињеног злочина“, нагласио је Коматина.
Бечић: Црна Гора никада неће заборавити жртве НАТО бомбардовања у Мурину
Алекса Бечић, заменик црногорског премијера и лидер Демократа, изјавио је да се данас са тугом и поштовањем сећа Мурина мале, мирне вароши у којој је, пре 26 година, спокојан дан прекинуо звук авиона током НАТО бомбардовања.
„Тог дана угашен је живот шест невиних људи, међу којима и троје деце. По први пут, Црна Гора је препознала одговорност да макар делимично исправимо вишедеценијску неправду, одлуком Владе породицама жртава опредееливши по 100.000 евра. Црна Гора вас није и никада неће заборавити“, навео је Бечић у саопштењу.
Истакао је да Мурино опомиње на цену рата и подсећа на светињу мира.
„Нека ова трагедија буде наш трајни завет да дијалог, разум и међусобно поштовање остану једини путеви којим идемо“, навео је Бечић и истакао:
„Нека је вечна слава Јулији, Оливери, Мирославу, Вукићу, Милки и Манојлу. Да се никада не заборави. Да се никада више, никоме и нигде не понови“.
Извор: Танјуг