Становници места дуж ”Линије контроле”, незваничне границе између индијског и пакистанског дела Кашмира, почели су да рашчишћавају већ заборављене бункере, док војске две државе довлаче појачања за, како се чини, неизбежан нови сукоб. Званичници у Исламабаду и Делхију тврде да је одлука о нападу већ донета.
Гомиле ђубрета побацане су око хиљада бункера, које је индијска влада изградиле пре неколико година, како би се локално становништво, у случају новог сукоба те државе и Пакистана, некако сакрило.
Око 8.000 тих објеката, названих ”Модијеви бункери”, по индијском премијеру који је наложио изградњу, већ су попуњени постељином, ћебадима и основним намирницама – злу не требало.
”Људи су већ заборавили на те бункере… Очистићемо их како би имали где да сместимо фамилије”, рекао је индијском дневнику Times of India становник неименованог села на ободу ”Линије контроле”.
Узнемирење Индијаца производ је неколико дана пушкарања, која су уследила пошто је група екстремиста из Пакистана, 22. априла, ушла у индијски Кашмир и побила 26 туриста.
Индијске власти су, одмах, као кривце означиле Фронт отпора, за који се верује да је близак пакистанским екстремистима из организације Лашкар е-таиба. Индијске власти су одмах суспендовале споразум о заједничком коришћењу воде из Инда, протерале све пакистанске држављане и најавиле низ жестоких мера, укључујући и војне операције.
”Појачали смо снаге због нечега што је сада већ неизбежно. Неке стратешке одлуке су донете”, рекао је Ројтерсу пакистански министар одбране Хаваја Мухамад Асиф.
Асифово признање уследило је свега неколико сати пошто су индијски званичници обзнанили да су спремни за напад на циљеве које повезују са радикалним исламистима.
EPA/Farooq Khan
Последњих година, највећа појачања индијским снагама представљају три батерије руских противваздушних система С-400 и 36 француских борбених авиона ”рафал”.
”Рафали” би, како наводе индијски медији, могли бити кључ напада на базе радикалних исламиста, иако ће и проналажење противника можда бити и највећи проблем за власти у Делхију.
Индијски обавештајци лоцирали су 42 базе у којима се, наводно, налазе припадници организације Лашкар е-таиба, које су у међувремену пакистански оперативци преместили на друге локације. Није познат ни број припадника тих група радикалних исламистима, јер индијски медији процењу да се ради од 150 до безмало 1.000 обучених диверзаната.
Готово истовремено са очекивањем индијског одговора на терористички напад, амерички обавештајци тврде да је врх пакистанске војске намеран да свргне начелника генералштаба, генерала Асима Мунира, оптужујући га да војску користи за обрачун са политичким противницима, притиске на новинаре и нападе на демократију. Оптужују га да је војску довео у стање у каквом се налазила још 1971. године, када је после пораза у рату створен Бангладеш. Иако је размере бунта немогуће проценити, сама чињеница да се неко усудио да потпише овакво писмо, уколико је аутентично, сведочи о чињеници да ауторитет војске полако опада.
Напету ситуацију покушали су последњих дана да искористе радикални исламисти из Авганистана, који су покушали да се дочепају пакистанске територије. Пакистански медији наводе да је у сукобима на граници убијено више од 70 исламиста.
Први пут, локално становништво у пакистанском делу Кашмира организовало је сеоске патроле које су, наоружане свакаквим оружјем, почеле потрагу за исламистима по планинским деловима региона. Пакистанска полиција је, накратко, привела око 500 људи због оваквих акција.
После пет дана повременог пушкарања на линији разграничења, амерички и кинески званичници позвали су две нуклеарне силе на разум, упозоравајући их на могуће разорне последице новог сукоба.
”Кина очекује да обе стране покажу уздржаност, нађу се на половини пута и разликама приђу одговорно, мислећи на регионални мир и стабилност”, саопштило је кинеско Министарство спољних послова.
И амерички Стејт департмент је позвао стране да пронађу ”одговорно решење”, наводећи да је, на више нивоа, у контакту са индијским и пакистанским властима.
Свако из својих разлога, Кина и Америка су најутицајније државе у овом региону. Вашингтон има снажне везе да Делхијем и Исламабадом, док је Пекинг главни снабдевач пакистанских оружаних снага. Кина и Индија већ деценијама воде спор око територија на Хималајима, који је у неколико наврата прерастао у озбиљне инциденте.
Извор: РТС
