Председник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да је Јасеновац најтежа реч која може да се изговори – име које боли и „вришти“ истину.
„Реч пуна бола, страха и патње. Али, управо зато – мора се изговарати, мора се понављати, мора остати у памћењу нашег народа и човечанства. ер заборав је опасност, а ћутање саучесништво“, рекао је Вишковић за Срну поводом предстојећег обележавања Дана сећања на жртве усташког геноцида у Независној Држави Хрватској и 80 година од пробоја последње групе јасеновачких логораша.
Он је истакао да је државна администрација НДХ овај логор смрти цинично назвала „Сабирни и радни логор асеновац“, док је у стварности то било једно од најокрутнијих места мучења и масовних егзекуција у историји Европе, првенствено над Србима, еврејима, Ромима и политичким неистомишљеницима.
„У процесу ‘прочишћења хрватске нације’, усташки режим је прво кренуо на – децу. Српску децу. Убијали су их без милости, заједно с мајкама које су их још дојиле. Најмлађа су била још у колевкама, а најстарија нису имала више од 14 година“, навео је Вишковић.
Он је нагласио да је НДХ била једина земља у окупираној Европи која је имала специјализоване логоре искључиво за децу, а та чињеница прелази границе сваког појма људскости.
„Деца су умирала у мукама – од глади, жеђи, болести и смрзавања. Хиљаде њих одвојено је од мајки и остављено да умиру у логорским двориштима, собама без прозора и без хране, док су вриштала тражећи комад хљеба и гутљај воде. Злочини који су тамо почињени превазилазе сваку меру зла познату људском уму“, навео је председник Владе Српске.
Према његовим речима, окрутност Јасеновца није имала преседана – била је чак и већа од онога што су чинили нацисти.
„Нису то речи патетике, већ историјски документована чињеница. Зато Јасеновац није само рана – то је наша најдубља историјска отворена рана. Реч Јасеновац мора да нас боли, али нас мора и будити, да никада не дозволимо да се нешто слично понови. То је завет – да истина живи, да памћење не умре“, поручио је Вишковић.
Премијер Српске је истакао да је Јасеновац симбол геноцида и системског истребљења, али и опомена читавом човечанству.
„На овом светом месту, где земља памти тишину невиних, не говоримо из мржње – говоримо из истине. Не тражимо освету – тражимо да се никада више ниједно дете, ниједан народ, не суочи с таквом тамом“, рекао је Вишковић.
Он је истакао да је историјска, морална и људска обавеза стално говорити о размерама геноцида почињеног над Србима, Јеврејима, Ромима и осталима у НДХ.
– То није само споменик прошлости – то је зид истине за будућност. То је наш завет убијенима – и дужност према још нерођенима. Да знају. Да уче. Да не забораве. Врло је важно што смо у свим основним и средњим школама имали седмицу културе сећања и памћења посвећену жртвама усташких злочина и страдању српског народа у Другом светском рату. Кључно је очување историјског памћења, његовање културе сећања и развијање саосећања код ученика“, навео је Вишковић.
Он је навео да ће у недељу, 27. априла, бити обележен Дан сећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, као и 80 година од пробоја последње групе јасеновачких логораша и позвао све грађане Републике Српске да дођу у Доњу Градину да у што већем броју одају почаст страдалима и да се поклоне жртвама свирепог злочина.
Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог светског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста.
У Јасеновцу је страдало 20.000 деце.
Извор: Танјуг