Први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали започео је данас састанке у Вашингтону, где учествује на пролећном заседању Међународног монетарног фонда и Групације Светске банке и разговарао са представницима међународне агенције „Standard and Poors“, која је прошле године Србији доделила инвестициони рејтинг.
Мали је на састанку упознао представнике S&P са финансијским и економским перформансама Србије и поручио да ће наша земља наставити путем макроекономске стабилности.
Тема састанка је била даље унапређење кредитног рејтинга Србије, а Мали ће данас разговарати и са представницима рејтинг агенција „Moody’s“ и „Fitch Ratings“.
Истакао је да ће наша земља са предвиђеним привредним растом од 3,5 одсто бити међу прве три земље по расту БДП-а у Европи.
Мали је подсетио је да је Србија прошле године са растом БДП-а од 3,9 одсто, такође, била међу земљама са највећим растом.
„Веома брзо растемо и ове цифре потврђују да имамо бржи раст у односу на европски просек“, истакао је Мали.
Министар финансија је нагласио да Србија држи под контролом јавни дуг који износи, према последњим подацима, 43,9 одсто БДП-а.
Како је рекао, сви ти резултати су велики бафер који имамо за даљи напредак и раст Србије.
Додао је да Србија држи под контролом инфлацију која је на стабилном нивоу од око четири одсто и подсетио да Србија наставља и актуелни аранжман који има са ММФ-ом.
Мали је указао да ће Србија 2027. бити домаћин специјализоване изложбе Експо, која ће бити један до највећих светских догађаја и прилика за све земље света да се представе.
„Саговорницима сам представио наше макроекономске резултате, затим програм Скок у будућност – Србија 2027, са нагласком на пројекат Еxпо 2027, који ће додатно да погура наш раст, као и наше активности који се тичу реформске агенде и приступа ЕУ“, објавио је Мали на инстаграму после састанка.
Нагласио је да је уверио представнике С&П у отпорност српске економије која остаје доследна на путу фискалне одговорности, уз снажан фокус на инвестирање у инфраструктуру, енергетску транзицију и дигитализацију.
„У том контексту, разговарали смо и о утицају геополитичких тензија на токове капитала, нове инвестиције и регионалну стабилност, што су фактори који рејтинг агенције све више уважавају у својим анализама“, навео је Мали.
Министар Мали ће се састати данас и са замеником генералног директора ММФ-а Бо Лијем и потпредседницом Светске банке за Европу и Централну Азију Антонелом Басани.
Мали ће током боравка у Вашингтону присуствовати и састанку Конституенце, а у петак ће се састати са инвеститорима, где ће представити потенцијале Србије за даља улагања.
Први потпредседник Владе Србије ће се последњег дана посете Вашингтону састати са шефом мисије ММФ-а за Србију Доналом Мекгетигеном и директором Сектора за Европу у ММФ-у Алфредом Камером.
Пролећни састанак ММФ-а и Светске банке почео је у понедељак, 21. априла и трајаће до суботе, 26. априла.
Делегацију Србије на скупу ММФ-а и СБ предводи и гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, која је и гувернер Србије у ММФ-у, која ће током скупа у Вашингтону имати низ билатералних сусрета са високим представницима ових међународних институција са којима ће разговарати о актуелним програмима сарадње као и о питањима од значаја за макроекономску и финансијску стабилност у условима повећане глобалне неизвесности и брзих промена.
Скуп у Вашингтону окупља гувернере централних банака, министре финансија, чланове парламената, руководиоце приватног сектора, представнике организација цивилног друштва и академике како би разговарали о питањима од глобалног значаја.
ММФ је у новој глобалној економској прогнози снизио очекивања светског привредног раста у 2025. са јануарских 3,3 одсто на 2,8 одсто, пошто очекује да ће америчке царине и трговинске тензије негативно утицати на глобалну привреду.
Поред тога, ММФ је смањио и прогнозу светског привредног раста у 2026. са јануарских 3,3 одсто на три одсто.
ММФ очекује нижи економски раст у Сједињеним Америчким Државама, Кини и великом броју земаља, укључујући развијене привреде.
Међународни монетарни фонд је у најновијим економским изгледима за светску економију смањио пројекције привредног раста за Србију за 2025. годину са 4,2 одсто на 3,5 одсто.
Светска банка, такође, предвиђа да ће привредни раст у Србији 2025. бити 3,5 одсто, а 2026. години 3,9 одсто, што је више од просека у економијама у развоју Европе и Централне Азије, где ће привредни раст вероватно бити успорен уз очекивања да ове и наредне године буде око 2,5 одсто.
Према тим пројекцијама, српска економија биће једна од најбрже растућих на Западном Балкану, где би стопа раста у 2025. и 2026. требало на опадне на 3,4 одсто.
У Вашингтону ће бити одржани и састанци Међународног монетарног и финансијског комитета и Заједничког комитета за развој, саветодавних органа ММФ-а и Групације Светске банке.
Главне су глобални изазови као што су успоравање економског раста, дужничке кризе, климатске промене и трговинске тензије.
Дискутоваће се и о светској економској перспективи, искорењивању сиромаштва, економском развоју и ефикасности помоћи, а неке од тема биће и запошљавање, структурне промене и родна равноправност на тржиштима рада.
Овогодишње окупљање ММФ и СБ биће одржано у ситуацији када царине америчког председника Доналда Трампа прете да угрозе глобални раст.
Такође отворено је и питања да ли ће Трамп донети одлуку да се САД повуку из две главне међународне финансијске организације, чији је главни финансијер.
Трамп је почетком године наложио да преиспитају сва давања САД међународним организацијама, а САД још нису именовале извршне директоре у ММФ-у и Светској банци.
Америка има највећи број гласова у ММФ-у и Светској банци, тако да у ствари има право вета на све важне одлуке.
Ипак, економисти сматрају да би повлачење САД био уступак Кини за ширење глобалног утицаја.
ММФ је раније представио нови водич за реструктурирање државних дугова, развијен у сарадњи са Светском банком, Г20 и другим актерима, како би помогао земљама са неодрживим дуговима да предузму проактивне мере
Светска банка и ММФ у Вашингтону ће разматрати питања финансирања транзиције ка нискоугљеничној економији и прилагођавање на климатске промене, уз иницијативе попут партнерства са Афричком развојном банком за повезивање 300 милиона људи на електричну енергију до 2030. године.
ММФ је раније упозорио да растуће геополитичке тензије и фрагментација трговинских односа могу довести до губитака од чак 7,4 трилиона долара за глобалну економију.
Извор: Танјуг
