У два сата и шест минута код споменика „Зашто“ у Ташмајданском парку помен радницима Радио-телевизије Србије погинулим пре 26 година, када је НАТО бомбардовао зграду РТС-а и убио шеснаесторо наших колега. Први пут без преноса уживо на РТС-у, због блокаде зграда Јавног сервиса.
Зграда РТС-а бомбардована је током емитовања вести у два сата и шест минута иза поноћи 23. априла 1999. године. Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ. Тада је погинуло 16 радника РТС-а који су страдали на својим радним местима.
Животе су изгубили: Јелица Мунитлак – шминкер, Ксенија Банковић – видео-миксер, Дарко Стоименовски – техничар у размени, Небојша Стојановић – техничар мастера, Драгорад Драгојевић – радник обезбеђења, Драган Тасић – електричар, Александар Делетић – дизајнер програма, Славиша Стевановић – техничар у размени, Синиша Медић – дизајнер програма, Иван Стукало – техничар у размени, Дејан Марковић – радник обезбеђења, Милан Јоксимовић – радник обезбеђења, Бранислав Јовановић – техничар мастера, Слободан Јонтић – монтер, Милован Јанковић – прецизни механичар и Томислав Митровић – режисер програма.
Удружење новинара Србије (УНС), Струковни синдикат Радио-телевизије Србије и Синдикат новинара Србије (СИНОС) уочи обележавања 26 годинa од убиства 16 медијских радника у НАТО бомбардовању РТС-а, поново истичу да је та војна организација починила ратни злочин и увела праксу напада на медије у међународним сукобима, а да упркос томе нико из НАТО структура није одговарао.
За погибију радника РТС-а до сада је одговарао Драгољуб Милановић, који је 2002. осуђен на десет година затвора због непоштовања наређења Савезне владе, по којем је запослене и технику требало да измести из зграде у Абердаревој улици.
Извор: РТС