Амбасадор Србије при Светој Столици Сима Аврамовић оценио је да је папа Фрања био јединствена личност и додао да је оставио озбиљан траг у Ватикану, али и у односима са Србијом.
“Био је јединствена личност. Рекао бих да вест о смрти папе Франциска скоро нико од нас није могао да схвати као истиниту, јер се колико прекјуче на тргу Светог Петра са балкона Базилике обратио и додуше нејаким гласом рекао: ‘Браћо и сестре, срећан Ускрс’, а потом је прочитана његова посланица, а онда је он поново рекао две кратке реченице, али је био са нама, а сутрадан њега нема”, рекао је Аврамовић у разговору са Танјуг у Риму.
Како је додао, то га је јако подсетило на латинску чувену реченичну конструкцију „Ecce Quomodo Moritur Justus“ – Ево како умиру праведници.
Аврамовић, који је имао прилику да има лични контакт са папом, каже да је био посебна личност јер је имао италијанско порекло, латиноамерички менталитет и личну веселост.
“Ја га, осим у драматичним ситуацијама нечије смрти, скоро никада нисам видео да није насмејан. Он је у личном контакту увек пленио. Имао сам велику трему када је требало први пут да га сретнем, када сам му предавао акредитиве. И тај разговор је изгледао тако што су ме по протоколу ставили наспрам њега, а онда је он рекао, померите ви мало столицу са стране, тако да сам практично био поред њега. Осетило се да ту постоји нека људска комуникација другачија. Онда је он то дефинисао на следећи начин. Каже, знате, ја у вама препознајем да сте ви у души у ствари само професор универзитета, а не дипломата. Као што ја знам за себе да сам ја у души парохијски свештеник, а не папа”, пренео је Аврамовић лично искуство.
Како каже, та реченица ће му остати до краја живота у сећању. “Он се често понашао као обичан свештеник, а не као неки папа каквих смо имали у историји. Он је унео толико новина за ових 12 година у живот Ватикана, толико је наметнуо један нов стил опхођења, међу његовим сарадницима да је то заиста била једна мала револуција”, оценио је Аврамовић.
Између осталог, како је додао, папа Фрања је одлучио да буде сахрањен у Базилици Санта Мариа Мађоре, испод иконе Богородице са Христом, пред коју је одлазио, уочи сваког свог путовања у свет, да би се помолио за срећан пут, и пред коју је долазио сваки пут када би се враћао са свога пута.
Аврамовић истиче да је папа Фрања слао поруке као миротворац, да је штитио сиротињу и све оне који су угрожени на било који начин.
“Али ја више памтим један његов гест који је био фасцинантан. То је било пре неколико година када је почео рат са Украјином. Папа је тада још увек ходао, увек отежано, али није био у колицима. Из своје Базилике у којој живи, за разлику од других папа који су живели у понтификалном двору, пешке је дошао до руске амбасаде и лично отишао код руског амбасадора да моли за мир. То ниједан папа није урадио, колико ја знам”, рекао је Аврамовић.
На питање колико је папа Фрања допринео да односи Србије и Свете Столице буду бољи, имајући у виду чињеницу да Ватикан није признао независност Косова, а такође је паузирао канонизацију Алојзија Степинца, Аврамовић каже да су у том питању сажете две најважније ствари.“Када сам био на предаји акредитива, то је била једна од ствари коју је потпуно недипломатски и неувијено рекао: ‘Док сам ја папа, неке ствари ће остати као што је до сада, пре свега оне ствари које вас највише муче. И све ми је рекао. У једној другој прилици је поновио ово што сте ви рекли. Било је јасно на шта се то односи”, рекао је Аврамовић.
Указује и да је папа био добар пријатељ са покојним митрополитом Амфилохијем Радовићем и да је братска и пастирска љубав према патријарху Иринеју била дирљива.“Када се видело да је патријарх Иринеј био пред крајем, он је од својих сарадника из Ватикана замолио да позову Иринеја да се чују, да га охрабри, да га подржи, али нажалост Иринеј више није био у стању да одговори и да прими позив. Другим речима, доживљавам га пре свега као једног емотивног, правог човека, а не као неку фигуру каквим су многи замишљали папе. И многе папе јесу биле дистанциране, помало пуни себе”, навео је Аврамовић.
Одговарајући на питање како види будућност односа Србије и Свете Столице и да ли ће два поменута питања која се тичу незавиности Косова и канонизација Алојзија Степинца бити највећи изазов, те да ли би то могло поново да се нађе на дневном реду, Аврамовић каже да је то једно од суштинских питања, али и изразио наду да је папа Фрања посадио озбиљне корене и да ће из тих корена излазити цветови мира и љубави.
“Верујем да ће се продужити дух који је папа Франциско уградио у Ватикан у ових 12 година, поготово у људе које је бирао и да ће наставити легат јер многе ствари не умиру са људима, поготово са људима који су вредели и који су оставили траг, а папа Франциско је оставио озбиљан траг у Ватикану у целини, али и у односима са Републиком Србијом”, рекао је Аврамовић.
Када је реч о његовој сахрани, у суботу 26. априла, Аврамовић каже да се још не зна ко ће присуствовати из Србије, а да се чују гласови да ће доћи многи светски званичници, можда и амерички председник Доналд Трамп.
“Оно што ми знамо званично, то је да свака делегација може имати највише петоро људи, уколико делегацију предводи шеф државе, а уколико делегацију предводи председник владе, делегација може имати три члана. Простор је огроман. Целокупна церемонија ће се одвијати испред Базилике Светог Петра, што омогућава већи број присутних, нарочито оној публици доле, где их је прекјуче било око 60.000, само овог пута на седећим местима”, рекао је Аврамовић.
По правилу, дипломате ће седети са леве стране од средине, импровизованог спољног олтара, а са десне стране обично седе кардинали.
“Имали смо ту ситуацију у јануару 2022. када је преминуо папа Бенедикт, само што је тада било јако хладно. Овога пута се надамо да ће и време да буде како треба и да ће све то бити у стилу папе Франциска. Да сунце обасјава његове путеве као што је он многим верницима, многим појединцима, па чак и многим државама знао да даје неке сигнале попут сунчеве светлости”, закључио је Аврамовић.
Извор: Танјуг