Смрт папе Фрање, објављена јутрос, изазвала је нагађања о његовом наследнику, који ће бити познат када се појави бели дим из димњака Сикстинске капеле после сложеног и тајновитог поступка избора.
С обзиром на природу кардиналских именовања које је папа Фрања извршио током своје владавине, очекује се да ће нови папа бити пореклом такође изван Европе, те да ће бити још један прогресивац, који се супротставља конзервативном крилу Римокатоличке цркве, пише Ројтерс.
Међу потенцијалним кандидатима за новог папу помињу се архиепископ Марсеја Жан-Марк Авелин (66) из Француске, кардинал Петер Ердо (72) из Мађарске, кардинал Марио Грех (68) са Малте, кардинал Пјетро Паролин (70) из Италије, кардинал Луис Антонио Гоким Тагле (67) из Филипина, кардинал Џозеф Тобин (72) из Њуварка у САД, кардинал Петер Кодво Турксон (76) пореклом из Гане, надбискуп Болоње Матео Марија Цупи (69)…
Изборни процес биће одржан након што папа Фрања буде сахрањен, а новог поглавара тајним гласањем изабраће чланови конклаве у коју, након смрти или оставке папе, могу ући кардинали млађи од 80 година.
Очекује се да ће међу њима бити и кардинал Ладислав Немет, београдски надбискуп.
До избора новог папе Кардиналски збор управља Римокатоличком црквом.
Сложено гласање откриће верују ли садашњи кардинали, од којих је већину поставио папа Фрања, да су његово прихватање либералних друштвених вредности и његова прогресивна реформска агенда отишли предалеко или је потребан период повлачења.
Кардинали ће одредити датум почетка конклаве након што идућих дана почну пристизати у Рим.
После обреда сахране папе и пошто се на општим и посебним седницама кардинала све припреми за конклаву, кардинали се скупљају одређеног дана, али не пре 14. ни после 20. дана од смрти папе, у цркви Светог Петра на миси. Истог дана после подне, окупљају се у капели Светог Павла у Апостолској палати, те у свечаној процесији иду до Сикстинске капеле, где се у строгој тајности одржава избор.
Кардинали гласају за жељеног кандидата док се не утврди победник, што је процес који може потрајати неколико дана, па и месецима.
Једини траг о томе како теку избори је дим који излази два пута дневно од паљења кардиналских гласачких листића. Црни дим значи негативан одговор, а бели дим биће знак да је нови папа изабран.
Након што се бели дим подигне, нови папа се обично појављује у року од сат времена на балкону који гледа на Трг светог Петра.
Виши кардинал који учествује на конклави објавиће одлуку речима: „Хабемус Папам“ (Имамо папу), а затим ће представити новог поглавара његовим изабраним папским именом.
Католичка црква тренутно има 252 кардинала, од којих је 138 млађих од 80 година, односно с правом гласа. Чак 109 кардинала са правом гласа именовао је папа Фрања, 22 његов претходник Бенедикт, а пет Папа Јован Павле ИИ.
Кардинали се „стварају“ на церемонијама које се називају конзисторијуми, на којима добијају прстен и заклињу се на лојалност папи.
Папа Фрања одржао је десет конзисторија и сваким од њих повећавао је изгледе да његов наследник буде неки други неевропљанин, ојачавши Цркву у местима где је или незнатна мањина или где расте брже него на углавном стагнирајућем Западу.
Већина кардинала вековима су били Италијани, осим у периоду када је седиште папинства било у Авињону – између 1309. и 1377. године, када су многи били Французи.
Иако Европа и даље има највећи удео кардинала са правом гласа – око три одсто, то је пад у односу на 52 одсто 2013. година, када је папа Фрања постао први латиноамерички поглавар Католичке цркве. Друга највећа група изборника долази из Азије и Океаније, са око 20 одсто.
Извор: Танјуг
