Јерусалим и Косово – то су два најлепша места на којима можете бити за Ваксрс, речи су које можда најбоље описују какве ће емоције доживети сви који Косово посете на најрадоснији хришћански празник. Они који су то већ учинили кажу да је одлазак на Косово „путовање над путовањима“, оно што буди осећај да сте се вратили својој кући.
Упркос тешкој ситуацији и чињеници да је на Косову „сваки дан као од Великог петка до Васкрса“, број ходочасника се повећава. Међу њима је много младих, а смештај је попуњен све до краја године. Готово у глас кажу да су мириси, укуси, топлина, загрљаји и вера оно што побеђује страх и стрепњу, те да на Косово нико „неће отићи док не осети да је тамо позван“.
Саговорници Косово онлајна сагласни су да су манастири посебни, али су људи оно што остави најјачи утисак на путнике намернике, јер од њих „добијају љубав, загрљаје, васкрсење“.
Туристички водич и хуманитарни радник Весна Раонић каже да је путовање на Косово посебно – „путовање над путовањима“.
„Утисци су различити: од среће до крајњих суза. Буде често и деце на путовањима. Имали смо и веридбе, имали смо и крштења, тако да је то заиста место над местима“, казала је Раонић.
Додала је да јој је одлазак на Косово променио живот.
„Отишла сам као хуманитарни радник, а после тога сам пожелела да идем још више. Након што сам добила лиценцу туристичког водича, идем онолико колико желим. Прошле године сам била чак 11 пута уз мој редован посао. Свакоме одлазак на КиМ промени живот, а то знам по томе што људи често понављају своје путовања. Најчешће, међу 50 путника, имам половину оних који су већ ишли и половину нових“, рекла је она.
Наглашава да је било и оних који су отказали путовање због недавних хапшења ходочасника, али већина не жели да их страх омета у намерама да посете Косово за празник. „Увек има оних који ће мало да се поколебају, међутим, они који су решили, иду и најчешћи је утисак људи да имају велику жељу да оду тамо. Одустане понеко, али заправо свако мора да одлучи када је тај момент да посети Косово или када је једноставно позван да иде“, нагласила је Раонић.
Упркос свим потешкоћама, заинтересованост да се оде на Косово је велика и број ходочасника се повећава. „Били смо на прослави Светог краља Стефана Дечанског када је 4200 Срба било у порти Високих Дечана. До децембра је попуњен смештајни капацитет за ову годину. Конак у Манастиру Светих Архангела код Призрена за смештај ходочасника био је заузет већ почетком године до средине новембра 2025. године“, рекла је Раонић.
За њу је сам Васкрс на Косову нешто посебно и, поред Јерусалима, то је још једино место где човек може да осети најдубље емоције за најрадоснији хришћански празник. „Тамо смо уједно и са породицом као код куће. Значи, бољег избора од тога нема. Веома је лепо и свечано. Састајамо се ми који смо ходочасници са нашим људима који живе на Косову. Велика Хоча има читав ритуал дивних обичаја и за Васкрс и уочи Васкрса. Буде културно-уметничког програма, игра се фолклор. Да не причамо о томе каква најлепша јаја на свету шарају жене из Метохије. Аутобус се најлакше попуни за Варкрс, понекад за 24 часа имам 50 путника, јер се пријављују читаве породице. И то је момент када породице могу да буду заједно, а опет на своме“, закључила је Раонић.
Приватна архива
Професорка српског језика и књижевности, која је путовала на ходочашће на Косово Дуња Маринковић, казала је да је на њу посебан утисак оставила „трпеза љубави“ у манастирима.
„То је заиста за сада најлепше ходочашће у мом животу, диван доживљај, свима бих препоручила. Сјајан је и програм, свашта смо обишли – манастир Свети Архангели крај Призрена, затим сам град Призрен, ту смо провали доста времена, Ораховац, Велику Хочу, манастир Бањску, Дечане, Пећку Патриаршију… Како дан тече и како тече путовање, ви се напајате том атмосфером која је јединствена. Сваком бих препоручила да оде и посети Свету земљу“, казала је Маринковић.
Она је додала да је на њу посебан утисак оставила манастирска храна, али и чувена вина из Велике Хоче.
„Манастири су иначе познати по томе да имају културу ‘трпеза љубави’, лепе гостопримнице и то исто је посебно кад се искуси у групи која зна где је пошла и интересује да обиђе и та специфична места и манастире. Тако да лепе су, леп је угођај. Свуда вас приме и дочекају са храном, пићем, са домаћим производима. Спавали смо у манастиру Свети Архангели и затим смо у Великој Хочи спавали по кућама домаћина где су нас исто јако лепо примили. Тај крај је познат по винима, па смо пробали њихова домаћа вина. Где год да одете свуда вас топло дочекају“, описала је Маринковић.
Будући да се ближи Васкрс, али су ове године уочи овог најрадоснијег хришћанског празника ходочасници били на удару косовске полиције која их је привела, Маринковић каже да она није осетила страх и да је имала пријатно искуство.
„Ја сам имала пријатно искуство. Ишли смо у марту, у периоду обележавања годишњице мартовског Погрома, од 17. до 19. марта. Сви смо мало били забринути кад смо пошли да се нешто може догодити, међутим, апсолутно нисмо имали никакву непријатност, ни ситније непријатности. Свуда људи само посматрују те аутобусе и знатижељни су, али није се чак ни међу монасима осетио неки страх и стрепња. Била је пријатна атмосфера, тако да смо уредно прошли“, истакла је.
Приватна архива
Водич на ходочасничка путовања испред ‘Србије за младе’ и песникиња Слађана Бушић, која је Лазареву суботу провела са ходочасницима на Косову, а тамо ће провести и Васкрс. Кратку паузу је искористила и да пренесе утиске о томе шта је све доживела на путовањима, али и да објасни зашто ће се на Косово стално враћати.
„Ово је било 54. путовање ‘Србије за младе’, а за Васкрс нас очекује треће васкршње путовање на Косово и Метохију. Били смо на слави, Лазаревој суботи, у манастиру Светих Архангела, када је литургију служио епископ рашко-призренски Теодосије. Присуствовали смо литургији у манастиру Високи Дечани. Обишли Богородицу Љевишку, тврђаву у Каљају, Цркву Светог Ђорђа и саборни храм у Призрену. Обишли смо и Призрен где се саиста сви осећамо као да смо се вратили 10 векова уназад. Са нама је била и Драгица Драга Чачић која је дошла из Минхена, која је рекла да је прошла од Шпаније до Египта, али да се нигде није осећала лепше него на КиМ“, навела је она.
Додала је да је посебно храбри и изненађује што је све већи број младих људи који се враћају и долазе на Косово.
„Ти млади људи су генерације које нису запамтиле догађаје из 1999, чак и оне које нису запамтиле ни догађаје 2004. Дакле, деца долазе на КиМ. Све групе су углавном пуне, ми смо сада ишли са 100 људи и два аутобуса. Свако осети када дође на КиМ да се вратио својој кући. Кући свих наших кућа. Када дођемо, добијамо загрљаје. Мислимо да ми нешто помажемо народу тамо. Када их питамо шта је вама потребно, они кажу ’није нам ништа потребно, само да ви дођете овде, да будете са нама’. Љубав, загрљаји, васкрсење. Кад погледате у небо и видите Шар планину на којој и даље има снега, Паштрик или Коритник с једне стране, а с друге стране знате тај страдални живот, знате ту крв и помишљате: ‘Овде је стално живот између Великог петка и Васкрса’. Али ипак се опстаје и идемо у сусрет најрадоснијем хришћанском празнику“, емотивно прича Бушић.
Упитана какво је интересовање верника, будући на тешку политичку ситуацију на Косову, Бушић подсећа да ситуација на Косову никада није била лака.
„Неки нас питају да ли ћемо ићи без обзира на то шта се догодило у Ораховцу, без обзира на то што су привели неке ходочаснике, али ми им кажемо да је тако стално било. Људи се враћају, никада већи број људи није био на Косову. Нигде се безбедније не осећате него крај Богородице Љевишке или у манастиру Светих Архангела где је песма непрестана, љубав огромна, иако цркве нема, ни дозволе да се црква гради. Али, ту је конак и стално је пуно, препуно, нема довољно места за све нас који бисмо желели да дођемо на КиМ“, истиче.
Наглашава да увек има страха, па и људи који због тога одустану, али има поруку за њих. „Не дозволите да вас страх блокира, већ се молите Господу и схватићете да смо сви у Божијим рукама. Ништа се под овом куглом земаљском не може догодити без Божијег промисла, без Божијег допуштења“, навела је Бушић.
Њој са сваког путовања као највећи утисак остане дружење и сусрети са људима за које каже да не могу да се препричају.
„То је нешто што ће остати. Наравно, ту су светиње, литургија, сусрети са монасима, са свештеницима… На путовању за Цвети, Драгица из Минхена је донела хуманитарну помоћ за изградњу цркве у селу Сушиће и њиховог храма Светог Пантелејмона. Ту је још једна лепа акција Српске солидарности. Они ће у недељу на Васкрс обрадовати породиље и маме које ће своје бебе, нове становнике КиМ донети баш на тај празник“, закључила је Бушић.
Извор: Косово онлајн