Српски песник и драмски писац Љубомир Симовић (1935-2025) преминио је ноћас у Београду, саопштила је издавачка кућа Архипелаг.
Симовић, родом из Ужица, дипломирао је на Филолошком факултету у Београду историју југословенске књижевности и српскохрватски језик, за време студија је радио као уредник студентског књижевног часописа Видици, а радни век је провео као уредник у културној редакцији Радио Београда.
Симовић је објавио песничке књиге „Словенске елегије“ (1958), „Весели гробови“ (1961), „Последња земља“ (1964), „Субота“ (1976), „Ум за морем“ (1982), „Десет обраћања Богородици Тројеручици хиландарској“ (1983), Источнице (1983), „Игла и конац“ (1992), „Љуска од јајета“ (1998), „Планета Дунав“ (2009) и друге.
Написао је драме „Хасанагиница“, „Чудо у Шаргану“, „Путујуће позориште Шопаловић“ и „Бој на Косову“, које су извођене на многим нашим сценама, као и у иностранству.
Симовић је посвећено писао и есеје о српским песницима и драмским писцима, попут књиге „Дупло дно“, и ликовним уметницима „Читање слика“ (2023), а написао је и дневник снова „Сневник“ (1998) и роман „Ужице са вранама“ (1995).
Ту је и серија књига расправа о актуелним књижевним, културним, друштвеним и политичким питањима „Галоп на пужевима“ (1994), „Нови галоп на пужевима“ (1999), „Гуске у магли“ (2005), „Обећана земља“ (2007), „Неслана со“ (2023) и друге.
Архипелаг је подсетио да је Симовић био добитник најважнијих књижевних награда за поезију, драму и есејистику, а од 1994. године био је редовни члана Српске академије наука и уметности.
Како је наведено, Симовић је годинама радио на књизи песама „Риба са два репа“, на којој је радио до краја живота и биће објављена у издању Архипелага.
Извор: Танјуг