Кардинал и београдски надбискуп Ладислав Немет је данас током читања ускршње посланице нагласио да је од суштинског значаја то што ове године сви хришћани прослављају Ускрс истог датума јер се ове године обележава 1.700 година од одржавања Никејског сабора.
Немет је истакао да одлуке Никејског сабора представљају темељ свих хришћанских заједница.
„Тај сабор је, поред осталог, донео одлуку о јединственом датуму слављења Ускрса, али током историје дошло је до разилажења између западног и источног рачунања времена у црквеним круговима, а кроз векове овај јаз је продубљен још неким људским полу-истинама“, рекао је он.
Према његовим речима, верници се са правом питају због чега се сваке године помера датум прославе најважније хришћанске светковине. „Ове године све хришћанске заједнице славе Ускрс истог датума. Пуно се разлога може наћи за тумачење зашто се не слави Ускрс истог датума сваке године, а напосле како то да се датуми код Источних и Западних хришћана много пута не подударају. Већина ових разлога су данас за нас неразумљива образложења, која не утичу на срж ове светковине“, рекао је кардинал Немет.
Он је нагласио да би заједничка прослава била могућа када би се постигао договор о једном јединственом датуму који би се понављао сваке године истог дана. „Свети отац Фрања је, следећи предлоге Папе Павла VI, Ивана Павла II, Бенедикта XVI, више пута наглашавао да је католичка црква спремна да прихвати сваки заједнички датум за прославу Ускрса, јер важност ове светковине није у датуму, него у њеном садржају“, поручио је Немет.
Кардинал је затим цитирао текст апостола Јована у којем се говори да је ускрснуће Исуса Христа велик догађај који не могу да ограниче ни време, нити простор. „И увече тога истог дана, првог у недељи, док су ученици у страху од Жидова били затворили врата, дође Исус, стане у средину и рече им: ‘Мир вама!’ То рекавши, показа им своје руке и бок. И обрадоваше се ученици видевши Господина“, прочитао је он.
Према његовим речима, једном реализовано ускрснуће не спутава конкретан датум, јер је датум прославе важан само за људе да би се сетили чудесних божијих дела. „Без сећања и славља Ускрса ми бисмо били само обична интересна група, невладина организација, светска корпорација. Једанпут Ускрс, увек Ускрс. Ускрс је од тада стварност присутна свугде где се људи воле и практикују љубав једни према другима. Ускрс је тамо где се и у тами греха и слабости јавља трачак наде, оптимизма и снаге за промене“, рекао је Немет.
Поручио је да је Ускрс видљив у напорима сваког друштва у намери да створи услове праведног саживота где ће се поштовати достојанство сваке особе, темељна права сваког човека. „То све извире из чињенице да је Исус Христ умро и ускрснуо за сваког човека и цели створени универзум“, истакао је кардинал.
Нагласио је да Католичка црква вековима налаже да се борба за правду и учествовање у преображају света у потпуности указују као саставни део проповедања Јеванђеља. „Ова борба, међутим, не води се ни оружјем, ни дроновима, нити компјутерским вирусима или средствима масовног застрашивања или дезинформацијом. Ова је борба у самом центру човека, у срцу сваког од нас. Ова борба се у хришћанској традицији зове обраћење. Оно заиста значи окренути се у другом смеру, променити мишљење, усмерити се натраг или повратити се“, рекао је он.
Како је рекао, обраћење је главни задатак свих хришћана, и то увек наново, са потпуним предањем и пожртвовано. „У време, када од 2021. године, у Католичкој цркви славимо синодални процес, који усмерава према већем учешћу свих кршћана у животу цркве и друштва у којем живимо, обраћење постаје главни задатак свих нас. Сви ми морамо преиспитати своје деловање, своје мисли, свој начин говора“, рекао је Немет.
Додао је да не неопходно да се сви упитају да ли својим речима, наступом у јавности, у породици и на радним местима шире мир и љубав ускрслог Исуса Христа или шире раздор, лаж и превару и тако доприносе физичкој смрти Исуса. „Наши греси поново разапињу Исуса на крст. Велики руски писац Достојевски величанствено описује људску нарав у књизи ‘Браћа Карамазови’, показујући да бисмо ми људи били способни поново осудити и убити Исуса ако би се он појавио још једанпут међу нама. То је наша људска нарав, али Бог је човека замислио другачијим: Исус Бого-човек својим ускрснућем показао је да људска нарав може да се бори без насиља за добро свих нас и да добро на крају увек побеђује“, нагласио је.
Кардинал је поручио да је људима данас неопходна духовна снага коју је имало више од 300 учесника Никејског сабора када су после неколико недеља расправа успели да дођу до заједничког веровања. „Дошли су до заједничког веровања које и данас исповедамо у свим већим хришћанским црквама. Деловање и успех тих саборских учесника нека нам буде пример да бисмо и ми били спремни да више разговарамо, водимо дијалог, уместо да једни друге блатимо, прогласимо непријатељима, само зато да бисмо на крају ми испали бољи, савршенији, ближи Богу“, рекао је он.
Наводи да је Исус показао људима да добром вољом и истрајношћу могу увек да граде боље друштво, бољу црквену заједницу, бољи живот за све. „Свим хришћанима и људима добре воље желим благословљене Ускршње празнике. Христос Васкрсе“, поручио је.
Извор: Танјуг