Одбор Европског парламента (ЕП) за спољне послове усвојио је данас извештај о Србији, у којем се наводи да ће укупни темпо приступних преговора са ЕУ зависити од опипљивог напретка у основним вредностима, владавини права, посвећености заједничким европским правима и вредностима, као и од усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ и од дијалога Београда и Приштине, „који треба да се спроводи у доброј вери како би се обезбедио правно обавезујуц́и споразум заснован на међусобном признавању“.
У извештају, чији је аутор известилац известиоца ЕП за Србију Тонино Пицула, а који је усвојен са 55 гласова за, 13 против и осам уздржаних, позива се Србија да „снажном политичком вољом и доследношћу у спровођењу реформи у вези са ЕУ“ покаже да је стратешки оријентисана ка ЕУ и да „објективно и недвосмислено“ комуницира са својим грађанима о ЕУ, европском путу Србије и потребним реформама.
Такође се примећује изражена посвећеност Србије чланству у ЕУ као стратешком циљу и њена амбиција да се у потпуности усклади са правним тековинама ЕУ до краја 2026. године и позива се Србија да брзо и одлучно изврши суштинске реформе, посебно у Кластеру 1.
Пицула је нацрт извештаја, који је сачињен као одговор ЕП на извештаје Европске комисије о Србији из 2023. и 2024, године, представио у фебруару ове године, након чега су европски посланици уложили амандмане.
У документу, о којем ће ЕП гласати као о предлогу резолуције на некој од наредних пленарних седница, понавља се да став ЕП да приступни преговори са Србијом треба да напредују само ако се она усклади са санкцијама ЕУ против Русије и оствари значајан напредак у реформама у вези са ЕУ, посебно у области основних вредности.
Признаје се добар ниво припремљености Србије у погледу макроекономске стабилности и фискалне дисциплине, као и процена Комисије да је Кластер 3 технички спреман за отварање.
Србија се позива да покаже позитивне кораке ка потпуном усклађивању са ЗСБП док се констатује се да се њена стопа усаглашености Србије са изјавама и декларацијама ЕУ повећава, али да износи 61 одсто.
Када је реч о дијалогу Београда и Приштине, позивали су високу представницу ЕУ за спољне послове и безбедносну политику Кају Калас и Европску комисију да преузму проактивнију улогу у вођењу процеса дијалога и затражили већу улогу ЕП у олакшавању дијалога, а обе стране се позивају да примене споразуме из Брисела и Охрида, што укључује формирање Заједнице спрских општина и престанак противљења Београда чланству Приштине у регионалним и међународним организацијама.
Што се тиче трагедије у Новом Саду, уз упућивање израза саучешћа, у извештају се позива на „отварање потпуних и транспарентних правних поступака“ након истраге коју воде органи власти и тражи се да се шире испита у којој мери је корупција допринела трагедији и довела до смањења безбедносних стандарда.
Наглашава се важност слободе говора и окупљања и, уз подсећање на протесте 15. марта, позива на непристрасну истрагу поводом тврдњи да је против демонстраната коришц́ена незаконита технологија за контролу масе.
У тексту се поздравља активно ангажовање Србије у спровођењу новог Плана раста за Западни Балкан и напредак Србије ка развоју функционалне тржишне економије са позитивним растом БДП-а и повећаним страним инвестицијама у неким секторима, уз оцену да су потребне значајне реформе на тржишту рада, образовању и јавној управи.
Вичек: Гласала сам са НЕ за извештај, наши амандмани нису прихваћени
Посланица Европског парламента Анамарија Вичек из Мађарске изјавила је данас да је гласала против Извештаја Тонина Пицуле о Србији, који је данас усвојен на Одбору за спољне послове Европског парламента.
Вичек је рекла да је гласала против јер је извештај прилично негативан с обзиром на напредак Србије и јер нису усвојени бројни амандмани које је њена посланичка група Фидес поднела.
„Данас смо гласали о извештају о Србији, о напретку Србије. Ја сам за тај извештај гласала са не због тога што је извештај све у свему прилично негативан с обзиром на напредак Србије. У ЕУ интеграцијама наша делегација је предала доста амандмана који нису прихваћени, а и да су прихваћени са тим изменама, текст не би био довољно добар да се усвоји, због тога сам гласала са не“, рекла је она новинарима.
Одбор ЕП у извештају о Косову тражи формирање ЗСО, као и укидање мера ЕУ против Косова
Одбор Европског парламента (ЕП) за спољне послове усвојио је данас извештај о напретку Косова у 2023. и 2024. ка ЕУ, у којем је позвао Београд и Приштину да примене споразуме из Брисела и Охрида, што укључује оснивање Заједнице српских општина, а затражио је и хитно укидање мера ЕУ против Косова.
У извештају, чији је аутор известилац ЕП за Косово Рихо Тераса, а који је усвојен са 46 гласова за, 19 против и шест уздржаних, Београд и Приштина се позивају и да избегавају једностране акције које би могле да поткопају процес дијалога.
„Истичући да дијалог није дао очекиване резултате, посланици Европског парламента позивају Косово и Србију да спроводе Бриселски и Охридски споразум, укључујући успостављање Заједнице српских општина и укидање противљења Србије чланству Косова у регионалним и међународним организацијама“, наведено је у документу о којем би ЕП у целости требало да гласа као о предлогу резолуције на некој од наредних пленарних седница.
Европски посланици су у извештају позвали и на хитно укидање мера ЕУ против Косова, тврдећи да оне више нису оправдане јер је Косово, како сматрају, испунило захтеве ЕУ. Они су, како се наводи у саопштењу Европског парламента, подржали захтев Косова за чланство у Савету Европе и његову намеру да се придружи НАТО програму Партнерство за мир, као и њене кандидатуре за придруживање другим међународним организацијама.
У извештају се оцењује да је Косово направило значајне кораке у изборним реформама, економској отпорности и заштити основних права, али да остају изазови у реформи правосуђа, слободи медија, ефикасности јавне управе и дигитализацији јавних услуга.
Извор: Танјуг