При Центру за континуирану едукацију Медицинског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, данас је одржан Национални семинар прве категорије на тему “Витамин Д – “сунчани” хормон”.
Иако су предавања намењена превасходно лекарима и здравственим радницима, добро би било да се и грађани информишу о важности правилног снабдевања овим витамином јер је вишеструко важан за добро функционисање организма, сматра специјалиста дерматовенерологије проф. др Милијана Релић, редовни професор Медицинског факултета.
Др Релић истиче да је прошле године обележено 100 година од научног открића витамин Д, па да сходно томе, говоримо о “старом-новом” витамину.
“Прича о њему је ескалирала током пандемије корона вируса, па су се појавили разни препарати да ли витамин Д да ли у комбинацији са још нечим, али ми у дерматологији причамо још од 2000. године о томе, од када појачано причамо о карциному коже јер имамо много дерматоза, ситуација када оболели не може да се излаже сунцу јер може доћи до погоршања”, каже др Релић.
Пракса је показала да готово да нема пацијента коме налази, када једном одлучи да их уради, не показују мањак овог витамина. Нарочито међу женама.
Важно је знати да је готово немогуће предозирати се витамином Д, али је исто тако битно схватити како се он правилно уноси, јер понекад неправилан унос, блокира његову разградњу у организму. “Око 80 одсто витамин Д у нашем организму се производи након излагања коже сунцу. Он се тада из провитамина Д преводу у витамин Д. То метаболисање витамина Д је веома комплексно – прва фосфорулација, друга фосфорулација, функција бубрега – практично свака наша ћелија садржи рецепторе за витамин Д”, објашњава проф. др Релић.
Изложеност сунцу је дакле главни извор овог витамин, док се унос храном своди на свега 20 одсто. Ту често правимо грешке. “Храна сама по себи не обилује овим витамином. Економски боље стојеће западне земље обогаћују храну витамином Д”.
Витамин Д је како кажу биохемичари хормон и као такав је липосолубилан, што значи да се раствара у мастима и као такав, он не може да изазове хипервитаминозу, тј. презасићеност организма неком супстанцом. Ипак, пре употребе било каквог суплемента, лекари саветују контролне анализе како би се утврдило садашње стање и пратило погоршање или бољитак.
Основна препорука је, како каже проф. др Релић, 15 до 45 минута изложености уобичајено откривених делова тела директном утицају ултра-виолетних зрака из сунчеве светлости. Морамо имати на уму да и загађење ваздуха и још много других пратећих фактора, условљавају у којој мери ће УВ зраци допирати до наше коже. Није исто лет ии зими, није свеједно да ли смо у природи, на планини или у градовима који пливају у смогу.
Проф. др Релић наглашава да је низак ниво витамина Д у корелацији са тешким облицима меланома и метастазирањем. “Најбоље је повремено вршити контроле витамина Д и проверу његовог статуса у себуму” саветује она.
Метаболизам витамина Д је повезан са јетром и бубрезима па свака промена његовог статуса у телу, може указати на промене у функционисању ових виталних органа, те је то још један разлог зашто је важно контролисати његову вредност.
У оквиру данашњег семинара, одржана су предавања о биохемијским и фармаколошким карактеристикама витамина Д, његовој примени у лечењу ендокринолошких болесника, затим његовој примену код деце, код жена у климактеријуму, као и о примени витамина Д и топикалних препарата овог витамина код дерматоза.
Предавања су одржали проф. др Бојана Кисић, проф. др Јулија Рашић, проф. др Александар Јовановић, проф. др Снежана Марковић Јовановић, проф. др Горан Релић и проф. др Милијана Релић.
Извор: Радио Митровица север