Народна ношња заузима посебно место у култури и традицији српског народа. Неда Илић са Брезовице, у општини Штрпце, израдом ношњи се бави дуги низ година, а ових дана је посебно ангажована јер израђује ношње за предстојећи празник Лазарева субота када се девојчице из овог краја облаче у ношњу и певају песме.
Илић је вез и израду ношњи научила од своје мајке и старијих чланова породице, а временом је то само усавршавала.
„Од малена волим рукотворине, мајка ме томе учила. Била сам играч фолклора, и нисам узимала туђе ношње већ сам имала своју. Тетка је била кројач, она је то кројила. Ми смо шиле, везле, најпре је то радила мајка, ја сам научила од ње, а сада то преносим својој ћерки, а она ће после својој, како би то отргли од заборава”, казала је Илић за Косово онлајн.
Истиче да је први комплет ношње који је самостално сашила био намењен њеној ћерки. „Овде сам дошла са седамнаест и по година и врло млада сам постала мајка, већ у осамнаестој родила сам сина, а након тога и ћерку. Овде је био обичај да се деца од малена, већ за прве Лазарице облаче у ношњу, и ја сам хтела да сама сашијем ношњу за своју ћерку. Моја љубав према народној ношњи је почела баш тада када сам родила ћерку”, наводи Илић.
Појашњава да се ношња за девојчице састоји од кецеље, прслука, колана, чарапа, кратке кошуље, дуге такозване павте, док за дечаке израђује прслуке, кошуље и чарапе. „Народна ношња се прави од фолклорног плиша или чоје, ту су украсне траке и демац, односно конац за вез. Што је конац тањи и вез је лепши, али и изискује више времена и труда и теже је за рад. За резултат се добије нешто попут слике и живог цвећа на девојчици”.
Истиче да цео процес који укључује кројење, фирцање, ушивање и вез обавља сама. „За израду једне ношње је потребно око недељу дана, ако желите да будете поносни на свој рад, а ја сам на свој рад поносна јер ту дајем свој максимум. Нема лепшег осећаја од онога када видим децу у мојој народној ношњи која је препознатљива, и већина Сиринићана зна да је то мој рад, и да се тиме бавим”, каже Илић.
Наводи да је у протеклом периоду била повећана потражња за ношњама, јер се ускоро прославља и Лазарева субота када се девојчице облаче у ношњу и певају лазаричке песме.
„Последњих месец и по дана почела је израда народних ношњи и полако се трудим да посао приведем крају јер се за десетак дана ближи Лазарева субота. Дала сам максимум, и мислим да сам превазишла себе по броју израђених народних ношњи. Потрудићу се да све завршим на време и да овај празник дочекамо како и приличи српском народу и нама у Сиринићкој жупи, да уживамо у песми девојчица и у њиховим ношњама”, рекла је она.
Иако ужива у изради ношњи из свих крајева, посебно је везана за ношњу свог родног града Призрена, па јој је жеља да до краја године за себе уради управо ту ношњу.
„Призренска ношња је једна од најкомпликованијих за рад, али и најскупљих. Нажалост ја је немам, али ћу се потрудити да у току године направим једну призренску ношњу за себе, у сећање на своје корене и место одакле сам потекла. Призренска ношња садржи: димије, појас, плетене чарапе- нануле, белу кошуљу са златним нитима, минтан преко тога, антерију, и челенку. Нажалост, од свега тога направила сам само челенку, али ћу се потрудити да комплетирам читаву ношњу”, казала је Илић.
Само у протеклих месец и по дана ова вредна жена је израдила више од тридесет комплета ношњи, којима је усрећила многе девојчице.
Извор: Косово онлајн
