Министар културе у техничком мандату Никола Селаковић симболично је положио цвет и књигу на Косанчићевом венцу – локалитету некадашње Народне библиотеке Србије, која је на данашњи дан 1941. године до темеља спаљена у бомбардовању.
Министар је овом приликом рекао да је у години у којој обележавамо и прослављамо 80. годишњицу победе над нацизмом и фашизмом важно да се подсетимо како је код нас све почело у тадашњој Краљевини Југославији, разарањем престоног града Београда запаљивим бомбама Народне библиотеке Србије, саопштено је из Министарства културе.
„Лично је Адолф Хитлер издао наређење за бомбардовање наше престонице, а као приоритет у бомбардовању чак пре било каквих војних ефектива и циљева постављена је Народна библиотека“, рекао је Селаковић.
Према његовим речима, Александар Лер, који је предводио тај крвав пир и тај покушај уништења и наше културе и разарања идентитета, на свом суђењу је рекао да је Народна библиотека била приоритет зато што је та установа сачувала и чува оно што вековима чини идентитет српског народа.
Министар је истакао да је сама чињеница да се овде окупљамо сваког 6. априла и положимо цвет и књигу у знак сећања на све оне који су страдали и изгубили своје најмилије, али и у знак страдања најдрагоценијих српских књига, рукописа, списа, владарских повеља, сведочи да непријатељ у својим намерама није успео.
„Уверен сам да ове рушевине и остаци Народне библиотеке неће још задуго стајати овако и да ће Косанчићев венац и Београд, Србија и српски народ добити заслужено обележје књизи коју је неко овде покушао да убије, идентитету који је неко овде покушао да затре и разори“, рекао је министар.
Дан сећања на страдање Народне библиотеке обележава се 6. априла када је почело бомбардовање Београда у Другом светском рату, а једна од најстаријих и најзначајнијих установа културе у нашој земљи била је међу првим метама нациста.
У пожару изазваном бомбардовањем је уништено је 500.000 свезака, око 1.500 ћирилских рукописа и повеља од 12. до 17. века, богата картографска и графичка збирка, а неповратно је нестао и књишки фонд личних библиотека Вука Караџића, Доситеја Обрадовића, Ђуре Даничића и Јанка Шафарика.
Нова зграда Народне библиотеке Србије, у којој се ова републичка установа културе налази и данас, отворена је 6. априла 1973. године – на годишњицу бомбардовања.
Извор: Танјуг