Авиони НАТО 5. априла 1999. у 21.35 сати разорили су велики део Алексинца, а у нападу је погинуло 12 грађана док је више десетина рањено или повређно. Убрзо је постало јасно да су циљани искључиво цивилни објекти и да је после агресије остала стравична слика смрти и рушевина.
Пошто се разданило, видело се да је рударски град на Моравици разорен, а начелник Нишавског округа Јован Златић изјавио је: „Град је преполовљен. Скоро половина кућа и вишеспратница је неупотребљива“. Како је рекао, „зликовци су имали за циљ убијање цивила, јер бомбе нису погодиле ни један војни објекат“.
На град је те вечери испаљено седам бомби велике разорне моћи. Центар Алексинца је разорен, а у радијусу од 500 метара порушено је неколико стамбених блокова. Уништено је до темеља 16 приватних кућа, а за становање и боравак је онеспособљено више од 400 станова, међу њима и три вишеспратнице са 80 стамбених јединица. Једна бомба је бачена у улици Душана Тривунца и од ње је до темеља порушено шест кућа. У улици Вука Караџића уништено је 10 породичних кућа.
Бомбе које су бачене у центру Алексинца демолирале су Дом здравља, станицу Хитне помоћи, стоматолошку амбуланту, Завод за здравствену заштиту, „Југобанку“. Једна бомба пала је између објеката предузећа „Ангроколонијал“ и индустрије електро производа и расвете „Емпа“, којима је била потребна комплетна санација. Штете од бомби претрпела је и Фабрика бетонских електростубова и трафостаница, док је једна бомба пала крај магистралне саобраћајнице Београд-Ниш.
„Може бити да смо погодили цивилно насеље“, изјавио је касније у току дана званични представник за штампу НАТО-а Дејвид Вилби и додао да је то за „дубоко жаљење“ уколико се те информације покажу тачним. Како је рекао, НАТО авиони су гађали једну касарну. Извештаји светских агенција тада су, први пут од почетка агресије на Србију, односно СРЈ, имали нешто објективњи тон.
У иноформацији Ројтерса описивано је: „Млада жена стајала је у шоку на месту где је некада била кућа њених родитеља, вриштећи да жели да их види“ (…) „Био је то пакао. Пали смо једни преко других, намештај је летео около, стакло је прштало по подовима, људи су вриштали“.
Агенција Асошијетед прес сажела је у неколико речи: „Локве крви, два леша и делови тела лежали су на рушевинама стамбеног блока града у централној Србији после синоћњег ваздушног напада“. Ројтерс је тим поводом скренуо пажњу да је агресија НАТО требало да заустави „наводно оружано насиље према Албанцима“.
Француски медији известили су истог дана да је НАТО признао да су у синоћњем бомбардовању Алексинца страдали цивили. „Цивилне жртве су огромне, има мртве деце“, известио је новинар дневника „Фигаро“.
Тај градић рудара и њихових породица први пут је гађан 48 сати пошто је започела агресија НАТО на СРЈ, увече, 26. марта, око 20.15. Погођен је тада индустријски део, на југозападу града, разарани су објекти аутобуске станице, пољопривредног комбината, конфекције, ауто школе, мотела „Морава“. Срећом, није било погинулих. Десетак дана потом, 5. априла, нешто после 20 часова објављена је ваздушна опасност у Алексинцу, а у бомбардовању које је започело у 21.35 уништен је још већи део града. Четворо грађана Алексинца погинуло је и када су пројектили НАТО погодили воз у Грделичкој клисури, међу њима једно дете.
Алексинац је био мета и 28. маја 1999. када је гађано Ново насеље. Три особе су погинуле а десетак је рањено односно повређено. Укупно, током НАТО агресије на Србију, у Алексинцу је погинуло 20 грађана, цивила, а повређено је преко стотину. Потпуно је срушено 50 објеката, урушено 120. Када је рат окончан установљено је да су укупно 752 објекта постала неодговарајућа за становање услед остећења, док су привредни потенцијали града готово сасвим уништени.
Извор: Танјуг
