Имајући у виду промене у Вашингтону и неке нове ветрове који отуда дувају, верујем да је дошло време да политички представници Срба на Косову испоставе политички захтев за суштинском аутономијом, не дирајући у статус Косова из УН Резолуције 1244. Неке институционалне гаранције морају да постоје да би опстао супстрат српског народа на Косову, рекао је доцент Правног факултета у Косовској Митровици др Душко Челић.
Оцењује да такав захтев у овом тренутку можда звучи револуционарно за Брисел, али да је дубоко у складу са Резолуцијом 1244 – ако за Албанце предвиђа суштинску аутономију, онда је сасвим нормално да је захтевају и Срби. Осим тога, каже, Курти је дао небројено много аргумената да треба да се трага за новим решењима јер су постојећа неефикасна у заштити права Срба.
Челић за Косово онлајн каже да решења из Бриселског процеса нису била у интересу Срба и да се увек бирало између више или мање лоше опције. Осврнуо се и на преговоре у Бечу из 2006. и 2007. године на којима је директно учествовао као члан правног тима Србије.
„Лајчак који је требало да буде посредник, практично је био преговарач Приштине, то ће вам рећи многи преговарачи из Брисела. Бриселски процес прате другачије међународне околности и ситуација на терену у односу на преговоре у Бечу. Ми смо тада имали обећање представника Русије да решење које не прихвати српска страна неће проћи у Савету безбедности. Захваљујући Руској Федерацији Ахтисаријев план није усвојен, то је једнострани акт. И тада је била видна пристрасност Унмика. Унмик је био на страни Приштине у тим преговорима сасвим отворено и неувијено. Давали су им логистику и савете, чак и формално седели заједно за истом страном стола”, рекао је Челић.
За бриселским столом постигнут је договор о Заједничкој комисији о несталим лицима од које Челић нема велика очекивања. Иако се трага за око 1600 лица несталих на територији Косова, оцењује да Албанци монополизују и злоупотребљавају то питање.
„Резултата неће бити због опструкције Приштине. Београд је позитивно решио више захтева Приштине, у обрнутом случају није решен ниједан захтев. Они одбијају да предају архиву ОВК, иако се добро зна да су водили архиву. Иако се добро зна да у тој архиви постоје подаци и о страдалима и о несталима, пре свега Србима, али не само Србима”, каже Челић.
Сматра да су Срби у зачараном кругу када је реч о имовинско-правним питањима на Косову, како због проблема са нотарима, тако и због фалсификовања података у катастру и покушаја Приштине да наметне порез на имовину.
„Ви немате нотаре на КиМ који нису Албанци, дакле то је нека врста ексклузивног албанског слободног занимања. То је врх леденог брега, показало се дискриминационо поступање Приштине јер њиедан спрски кандидат није могао да добије лиценцу. С друге стране, када је реч о имовинским правима, основа је катастар који није уређен. Наиме, наше власти су 1999. приликом повлачења евакуисале добар део катастарске документације, а Приштина је уз помоћ Унмика направила неку врсту катастра који са собом не носи претпоставку апсолутне тачности онога што у њему пише и због тога постоји огромна могућност за злоупотребе”, објашњава гост КОнтекста.
Наводи да се често фалсификују пуномоћја на име лица која више нису у животу или на име лица која су прогнана и живе ван Косова, па се на основу тако фалсификованог пуномоћја врши пренос права својине са једног лица на друго.
„Нажалост, бројеви говоре нешто готово незамисливо у Европи или било где на кугли земаљској. Више од милион катастарских парцела на КиМ је узурпирано од стране Албанаца, реч је непокретностима Срба. То чини готово трећину свих парцела. Води се око 70.000 парница када је реч о становима, кућама, земљишту у власништву Срба којима је угрожено право на правично суђење”, рекао је Челић.
У компликованом називу Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици садржана је, каже, суштина његовог положаја. Говорио је о периоду када је Универзитет био принуђен да напусти Приштину и уходавању на новој адреси. Оцењује да укидање платног промета значајно отежава рад факултета, али да је он угрожен и због других једностраних акција Приштине.
„Све се то одражавало и на број студената, али не постоји драстичан тренд смањења. Чак смо на Правном факултету прошле године имали значајно више студената него претходних. На целом Универзитету тај број је опао за 5 до 9 процената у односу на претходне године, али и даље имамо око 9000 активних студената”, каже Челић.
Извор: Косово онлајн
