Више месеци родитељи из бошњачке, српске и ромске заједнице на северу Косова не примају дечији додатак, а нејасни захтеви за додатну верификацију изазвали су конфузију и незадовољство. Иако су многи уредно доставили тражене документе путем центара за социјални рад и Поште Косова, одговор нису добили. Додатну забринутост ствара чињеница да су поједини родитељи добили упутство да се региструју у Агенцији за статистику у Приштини, што отвара питање правне утемељености овакве одлуке и могућег политичког утицаја на остваривање социјалних права.
Мајка двоје деце, Инес Аљовић Михајловић, каже за Косово онлајн да је проблем са исплатом дечијих додатака на Косову започео крајем августа, када су породицама из невећинских заједница почели да пристижу мејлови, у којима се тражи додатна верификација профила мајки и деце, уз напомену да су потребни екстрати, докази о вакцинацији и похађању школе, које је било неопходно доставити центрима за социјални рад. Како истиче, у новембру су поново стизали мејлови, где је овога пута тражено да се иста документација пошаље путем Поште Косова.
„Ја сам лично тада путем Поште доставила документацију и имам уредну потврду да сам то учинила. Међутим, никада ми никакав повратни мејл о томе да ли је моја документација прихваћена или не, или разлози зашто није прихваћена није стигао. Морам да кажем да постоји одређена група родитеља која је добила накнадни мејл, где је тражено да они потврде своје место пребивалишта у надлежној Агенцији за статистику у Приштини, уз напомену да поведу све чланове породице“, прича Аљовић.
Како додаје, то је створило конфузију у заједници, из разлога што ни на који начин не повезују како ове две институције, које раде различите ствари – Министарство за трансфер и рад и надлежна Агенција за статистику, повезане и на који начин би дечији додатак био повезан са Агенцијом за статистику. „Ми смо на неке неформалне начине покушавали да ступимо у контакт са надлежним телима и да затражимо уредбу или одлуку на основу која је донесена оваква одлука, која погађа велики број припадника невећинских заједница. Међутим, никада нам није стигао неки званичан одговор“, истиче она.
Подсећа да је право на дечији додатак за сваку особу која се роди на Косову, а према томе и има косовско држављанство, законом загарантовано – а кршење овог закона би било кршење дечијих права. Због новонастале ситуације родитељи су оформили неформално удружење како би разменили информације и документацију, која би им помогла да се проблем реши.
Аљовић даље наводи да јој је у неформалном разговору са надлежним институцијама речено да је ова додатна верификација за невећинску заједницу потребна, зато што се деца невећинске заједнице третирају као деца дијаспоре, да би их поново упутили на Агенцију за статистику. „Решење овог проблема ја, као мајка двоје деце, видим у томе да надлежни органи, надлежне институције, или просто доносиоци одлука, на један врло званичан и транспарентан начин, дају увид обичним грађанима у одлуку на основу које је донесена оваква одлука или уредба која погађа велики број породица“, поручује.
Мајка троје деце, Марија Мишковић, каже да је њој прекинут дечији додатак у августу месецу, када јој је, такође стигао мејл, где јој је тражено да достави документацију Центру за социјални рад, што је она и учинила. Наводи да су јој у министарству у Приштини рекли да су потврде о вакцинацији деце и потврде о школовању ништавне, јер су их издале „паралелне институције“.
„У децембру сам отишла директно у Министарство за рад, трансфер и социјална питања у Приштини, где сам од надлежних особа добила информацију да моја документа нису валидна. Конкретно није валидна потврда о редовном школовању и потврда о вакцинацији, да су то документа издата од стране паралелних институција и да ће влада донети одлику шта ће радити са таквим случајима. То је званични одговор, пошто у тренутку кад сам добила ту информацију, питала сам господина Зогаја који ми је то рекао да то могу да сматрам званичним одговором ове институције“, истакла је она.
У конверзацији са другим родитељима, који су имали исти проблем, Мишковић је сазнала да они, који су отишли у Агенцију за статистику да се региструју, су поново наставили да примају дечији додатак, али да им није рефундиран новац за претходни период, нити им је званично образложено зашто су морали да се региструју. Она, као мајка, очекује да ће се у решавање овог проблема укључити и међународна заједница и да ће схватити да је у питању озбиљно кршење дечијих права, јер на овакве одлуке не сме утицати политика или други фактори.
„Очекујем као мајка да се то реши у скорије време, да се изврши рефундација, и да не захтевају од родитеља да раде нешто што не би требало да ради, што је незаконито. А као правник, очекујем да ће институције који су биле надлежне за спровођење одлуке о прекиду дечијег додатка, и одлуке о томе да сви морамо да се јавимо Агенцији за статистику бити адекватно санкционисање, јер то је, као правник знам, урађено без икакве одлуке, без икаквог подзаконског акта, само на одређену реч владе или неког представника владе“, поручила је Мишковић.
С друге стране, мајка троје деце Ваљбона Ризвани, каже да је њу и њену породицу ова одлука у великој мери погодила, јер су јој та примања много значила.
„Има четири месеца како не примам додатак, ништа нисам узела. Много је тешко, јер 100 евра није мало новца за мене и моју децу. Нису ми објаснили зашто не могу да примам, рекли су ми само да морам да чекам“, каже Ризвани.
Портал Косово онлајн је овом приликом контактирао и Општину Северна Митровица са захтевом да се званично образложи одлука или да увид у донесену уредбу, која се односи на исплату дечијег додатка. Међутим, службеници, који су желели да буду анонимни, су рекли да никаква уредба није стигла, да су се већ обратили и надлежном министарству у вези са тим питањем, те да је проблем највероватније настао због пописа извршеног 2024. године.
Према речима многих грађана у четири општине на северу Косова, пописивачи никада нису посетили њихове домове. Вршилац дужности директора Агенције за статистику Авни Кастрати, је на конференцији за новинаре поводом објављивања резултата пописа, рекао да је за општине са српском већином на северу Косова обавељена процена, јер је тамошње становништво углавном „бојкотовало процес пописа“.
Извор: Косово онлајн