Према оценама економских стручњака вишемесечни протести утичу на репутацију наше земље, а питање које се поставља је и како ћемо вратити све оне који су привремено одложили долазак у Србију због актуелне ситуације. С друге стране, Кенија је признала једнострано проглашену независност Косова, а питање је да ли је време да из фиока извучемо отпризнавање Косова , као и хоће ли то бити тема седнице Савета безбедности Уједињених нација која би требало да се одржи следеће недеље.
О свему томе за Euronews Srbija је говорио Марко Ђурић, министар спољних послова Србије.
Нестабилном ситуацијом у друштву пољуљано је поверење страних инвеститора у нашу земљу, а Ђурић истиче и то да су многи страни инвеститори забринути и да су због тога одложили свој долазак у Србију.
„Волео бих да 1. априла можемо да причамо о неким шаљивим темама и првоаприлским шалама, али заиста нема простора за много шале, обзиром на чињеницу да у првом кварталу наша економија трпи озбиљан ударац због свега онога што се дешавало у претходних четири и по месеца у Србији. И то је не само репутациони ударац, већ и директан финансијски ударац, јер ако међународни инвеститори само чују чињеницу да се, на пример, разматра статус кредитног рејтинга наше земље, као последица чињенице да смо имали месеце и месеце незаконитих, често насилних, у погледу слике која се емитује, неатрактивних дешавања у нашој земљи, онда је јасно да је то нешто што ће сваки грађанин осетити директно на својој кожи и на свом џепу“, казује Ђурић и наставља:
„И то је нешто што су чињеница и подаци које смо могли јавно да чујемо од туристичких организација, од различитих друштава угоститеља говоре о томе да су промети пали. Наравно, кад говоримо о страним инвеститорима, постоје многи који су забринути, многи који су одложили свој долазак у Србију и то је оно што је стварност наше тренутне политичке ситуације која је производ, опет наглашавам, чињенице да је на један ванинституционални, врло често недемократски, начин покушано да се дође до промене власти, промене система, како год хоћете“.
Питање које се поставља је и колико ће бити потребно времена да исправимо ту слику, а с обзиром да знамо колике су биле последице пандемије корона вируса која је дуже трајала и била екстремнија, али се малтене до данас се поправљала ситуација након тога.
„Па ја не знам уопште како, на који начин ми можемо брзо да санирамо чињеницу да је у аустралијским и новозеландским новинама писано о нередима у српској скупштини, дакле, највишем законодавном телу. Буквално од Канаде до Мексика, од Русије до афричких земаља, из Србије стижу месецима негативне слике и негативне вести“, каже Ђурић и додаје:
„Не заборавимо да смо ми земља која има наслеђени проблем са имиџом у делу међународне заједнице, и сада имате део политичког спектра који жели да обоји све институције у Србији ауторитарном, недемократском, нетранспарентном бојом. То је спектар етикета које смо могли да чујемо на рачун српских институција из дела политичке јавности у Србији, који је заиста такав да је дао муниције свим противницима српских интереса, регионално и глобално, да тврде да, ето, и сами Срби кажу да код њих ствари не ваљају“.
Ђурић, с друге стране, сматра да ствари стоје дијаметрално супротно и да слика која се шаље у свет нема везе са реалном ситуацијом на терену.
„Истина је, наравно, да ни близу ствари у Србији нису тако црне каквим су их приказивали, да смо ми заиста почели да мењамо многе ствари набоље у нашој земљи у претходних нешто више од једне деценије. Да, наравно, има много тога што треба још да променимо, али онај ко тврди да можемо да изградимо уређено, модерно, демократско друштво, скачући и вичући: ‘Ко не скаче тај је ћаци’, и да на тај начин можемо да дођемо до вишег нивоа кредитног рејтинга, бољих путева, снажнијег правосуђа, боље владе, мислим да не сагледава до краја реално ситуацију“, каже Ђурић и наставља:
„Зато што борба за бољи систем, за демократскије друштво, за снажније институције је много комплекснија од тога. Неко може сада да ме критикује и да каже да се мора почети однекле. А ја на то морам да кажем нешто сасвим супротно томе. Дакле, када Србију враћате на ниво преполитичког и предемократског друштва, ви рушите све оно што је постигнуто у претходних четврт века на опоравку и изградњи институција од периода ’90-их, када смо доживели заиста један трагичан колапс. И могу да кажем да, као неко ко је део власти у Србији и носи део одговорности као министар спољних послова за политику ове земље, увек више верујем у еволутивне позитивне промене него у револуционарне. Они који вам обећавају пречице, најчешће не говоре истину“, каже Ђурић.
„Под утицајем друштвених мрежа и медија, неки људи су почели да прелазе црвену линију задирања у физички интегритет“
Међутим, у таквој атмосфери треба разговарати и о новој влади. Председник Србије Александар Вучић је то најавио, а већ су се неке опозиционе групе одлучиле за то да неће учествовати уопште у тим разговорима, па се поставља питање како да се у таквој атмосфери дође до излаза из ове кризе.
„Па ја сам опет, ма колико ми неки замерили, веома критичан спрам идеје дела опозиционог спектра да бојкотује институције. Да ли можете доћи до вишег нивоа владавине права тако што и сами демонстрирате да нисте спремни да поштујете најбазичнија правила? На пример, да региструјете, да пријавите скуп, када га одржавате. Које је оправдање за то да то не чините? Да ли је неко некоме можда забранио неки регистровани скуп пријављен у складу са законом, па да због тога они одбијају да региструју скупове, то је са једне стране“, истиче Ђурић и додаје:
„Са друге стране тврде да су за владавину права. Исто тако вам је и са насиљем. Кажу да су против насиља у политици и апсолутно делим тај став. Али онда исти ти понекад, на врло видљив начин, прелазе ту црвену линију и кажу: ‘Па нема везе, то су само јаја’. На страну то да сад разговарамо да ли је етично разбацивати се са животним намирницама у условима у којима и сами кажу да постоје људи којима требају те намирнице, али није ли то прелажење оне црвене линије којом се угрожава нечији физички интегритет?“, пита министар спољних послова.
Он примећује и то да су у неким местима у Србији појединци били изложени „екосистему друштвених мрежа и медија“, који су утицали на ескалацију насиља.
„Ја сам гледао сцене из Ниша и са неких других места, где су неки људи ношени политичким страстима, делом због тога што су били, између осталог, изложени једном екосистему друштвених мрежа, медија и сл. које су систематски ствари приказивале горима него што заиста јесу, и онда они у тој страсти и бесу су почели да прелазе ту црвену линију задирања у нечији физички интегритет. И сад враћам се на иницијално ваше питање. Какву то слику шаље о земљи свих нас, практично на средини треће декаде 21. века?“, каже Ђурић и додаје:
„Ја мислим да не шаље слику која је у интересу било коме у Србији. Зато мислим да је важно да се сви облици насиља осуде, а ту нисмо видели да, рецимо, неки од организатора протеста осуде оно што се десило у Нишу, осуде оно што се десило на многим другим местима. Нисмо то чули чак ни од неких универзитетских радника који би морали да имају нешто виши ниво свести него просечан грађанин. Тако да је то све онако доста забрињавајуће“, закључује Ђурић.
Извор: Euronews Srbija
