Србија ће наредних дана, најкасније до краја наредне недеље, добити прве уплате средстава ЕУ у оквиру предфинансирања из Плана раста за Западни Балкан, пошто је испунила све услове за то, сазнаје данас Танјуг у дипломатским изворима.
У оквиру Плана раста за Западни Балкан предфинансирање износи седам одсто укупних средстава за сваког корисника у региону, а како наводе дипломатски извори Танјуга, Србија је испунила и последњи формални услов да јој тај новац буде одобрен, тиме што је Народна скупштина 13. марта ратификовала Споразум о зајму између ЕУ и Србије у оквиру Инструмента за реформу и раст за Западни Балкан.
Из Европске комисије јуче су за Танјуг рекли да је износ предфинансирања за Србију 101,8 милиона евра.
„Да би покренуле реформе, земље могу затражити до седам одсто предфинансирања. Србија је поднела захтев“, навео је портпарол Комисије додајући да исплата предфинансирања зависи од одобрене Реформске агенде, ступања на снагу споразума о кредиту и зајму и поштовања предуслова и општих услова.
Он је, на питање када би Србија требало да добије прву исплату из Плана раста након што су Северна Македонија и Албанија примиле прве уплате, рекао да Европска комисија тренутно приводи крају процедуралне кораке који би требало да омогуће да се средства из предфинансирања ослободе што је пре могуће током 2025. године.
Истовремено је нагласио да се прве редовне исплате очекују се између другог и трећег квартала ове године, након испуњења одређених услова.
Попртпарол Комисије подсетио је да је План раста вредан шест милијарди евра у инвестицијама, а да се његов принцип заснива на инвестицијама и реформама.
Такође је навео да План раста за Западни Балкан обезбеђује постепени приступ јединственом тржишту ЕУ, што омогућава грађанима региона да искористе неке ране предности европских интеграција.
„До данас, имамо на снази пет амбициозних реформских агенди, укључујући и из Србије. Оне предлажу реформске агенде, а заузврат, ове реформе се подржавају инвестицијама“, поручио је портпарол Комисије.
План раста за Западни Балкан је пакет у вредности од шест милијарди евра, који би требало да буду расподељени у периоду од 2024. до 2027. године у облику грантова и кредита са веома повољним каматама. У оквиру Плана раста Србија би на располагању требало да има укупно 1,58 милијарди евра до 2027. године.
Србија је, као и остали партнери са Западног Балкана, морала да изради реформску агенду како би добила финансијску помоћ из Плана раста.
Европска комисија је у октобру прошле године одобрила реформске агенде пет партнера са Западног Балкана, укључујући Србије, чиме је отворен пут за исплате из Инструмента за реформу и раст за Западни Балкан.
Комисија је тада саопштила да се пет влада Западног Балкана, у својим амбициозним реформским агендама, обавезало на друштвено-економске и фундаменталне реформе које ће предузети како би подстакли раст и приближавање ЕУ у оквиру Плана раста у периоду од 2024. до 2027. године.
Босна и Херцеговина је једина из региона која нема одобрену реформску агенду.
Извор: Танјуг