Амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш изјавио је да охрабрује чињеница да се на затвореним консултацијама о ситуацији у БиХ у Савету безбедности УН у петак нису чуле оцене да је безбедносна ситуација у БиХ неповољна, као ни позиви да се укључи и интервенише спољни фактор.
„И ако су се чланице Савета безбедности у нечему могле сагласити јесте да је политички дијалог неопходан у складу са Дејтонским мировним споразумом, што свакодневно чујемо и од званичне Бањалуке“, навео је Врањеш у изјави за Срну.
Савет безбедности УН на захтев Словеније одржао је у петак друге по реду консултације иза затворених врата о ситуацији у БиХ. Све чланице потврдиле су важност Дејтонског мировног споразума, подржале територијални интегритет БиХ и њено очување као мултиетничке демократије, рекао је након састанка словеначки амбасадор при УН Самуел Жбогар.
Врањеш наглашава да је овде важно поставити потпитање ко има капацитет да седне за сто и проблеме решава дијалогом. Сматра да би то требало да буду оне партије које чине власт, које су добиле поверење већине бирача и које на бази демократске воље сваког од три конститутивна народа имају мандат да проблеме решавају политичким дијалогом у њихово име.
„Нажалост, видимо да политичко Сарајево тражи алтернативне саговорнике у Републици Српској који немају политичке капацитете, нити мандат српског народа. Такав дијалог не може да буде функционалан нити може да доведе до решавања проблема на које Република Српска указује“, рекао је Врањеш.
Говорећи о консултацијама у УН и понашању појединих учесника, Врањеш је истакао да су једино Француска и Велика Британија отворено подржале Кристијана Шмита и његову неоколонијалну управу, као и да томе треба додати и јасну подршку Њемачке. Према његовим речима, из свих ових ставова јасно је где данас Шмит једино ужива подршку, што је контрадикторно у односу на декларативне ставове који су се могли чути из ЕУ.
„Наиме, 2019. године Европска комисија је у свом Мишљењу о захтеву БиХ за чланство у ЕУ осудила употребу бонских овлашћења, наводећи да је таква међународна супервизија у супротности са суверенитетом БиХ, а самим тим и чланством у ЕУ“, подсетио је Врањеш.
Врањеш је рекао да су, с друге стране, и САД и Русија и Кина рекле да треба дати предност унутрашњем дијалогу у БиХ у оквиру Дејтонског мировног споразума. „Из свега се на крају можемо запитати да ли ЕУ и Велика Британија стварно желе добро БиХ и да ли је уопште виде као будућу чланицу ЕУ или је у питању њихова велика обмана конститутивних народа у БиХ. Утолико што је њихов фаворит Шмит скоро изјавио да ће OHR бити затворен тек кад БиХ постане пуноправна чланица ЕУ. Другим речима никад“, нагласио је Врањеш.
Он је као веома значајно истакао то што се данас из САД не чују позиви на интервенције, претње и кроз црно-белу визуру осуђивање само једне стране за све проблеме у БиХ. „Њихов позив на доследну примену Дејтона кроз унутрашњи политички дијалог требало би да буде позитиван за укупне односе у БиХ. Нажалост, политичко Сарајево не види даље од својих заблуда и антагонизама, па се плашим да ће, кад прогледају, већ бити прекасно за БиХ“, навео је Врањеш.
Извор: Танјуг
