Доцент Правног факултета у Северној Митровици Душко Челић оценио је да је за српску заједницу на Косову од кључне важности да добију суштинску аутономију јер су догађаји показали да Заједница српских општина не би била довољна институционална гаранција за њихов опстанак и заштиту елементарних људских права.
„Мислим да су догађаји, нарочито последње три године, показали да прича о Заједници српских општина више није актуелна из више разлога. Континуирано, систематско поступање Приштине према Србима које има елементе апархејда, а у пуном смислу јесте дискриминаторно, показало је да ни Заједница српских општина не би била довољна институционална гаранција за опстанак Срба на Косову и Метохији и за заштиту њихових елементарних људских права“, казао је Челић за Косово онлајн.
Због тога сматра да иницијатива бившег амбасадора САД у Београду Вилијема Монгомерија да се наставак дијалога услови формирањем ЗСО више „није актуелна“.
„Пре бих могао да кажем да је можда зрело време, имајући у виду промене и у америчкој администрацији, да се покрене прича за неким новим колективним механизмима за заштиту људских права Срба. Ту пре свега мислим на суштинску аутономију коју би Срби требало да затраже и која би била нека врста комбинације како територијалне, тако и персоналне заштите људских права Срба на Косово и Метохији“, прецизирао је Челић.
Такав захтев, уверен је, српска заједница би могла да „правно црпи“ из Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
„Према Резолуцији 1244 имамо предвиђену суштинску аутономију за Косово и Метохију унутар Србије, при чему се свакако мислило на колективна права Албанаца. Онда би крајње логично било да Срби затраже суштинску аутономију унутар Косова и Метохије, не дирајући у статусна питања. Та логика би, чини ми се, била актуелна у овим временима, поготово што је Курти својим потезима у последње три године потпуно дезавуисао причу о Заједници српских општина и она не би била у овом часу довољан оквир за заштиту људских права Срба“, нагласио је Челић.
Упитан колико би предлог о „суштинској аутономији“ за Срба на Косову био прихватљив за албанску страну, доцент Правног факултета у Северној Митровици каже да не постоји „ни правни, ни морални елемент“ да је не дозволе. „За Приштину неће бити реалан нити један механизам који ефективно штити људска права Срба на Косову и Метохији, па тако ни механизам суштинске аутономије. Али, с обзиром да је они уживају, не постоји ни један, ни правни ни логички ни морални елемент, да се супроставе том захтеву“, сматра Челић.
Уверен је да би такав предлог био пријемћив и за нову америчку администрацију „Тај глас би могао бити с пажњом саслушан у Вашингтону. Прича о суштинској аутономији Срба могла да има ефеката у смислу промене политике Вашингтона када је реч о колективним механизмима заштите људских права Срба на Косову“, истиче Челић.
Упитан како би Европска унија реаговала на захтев за суштинском аутономијом Срба, Челић каже да посредничка улога ЕУ ни до сада није била позивтивна.
„Претходни преговарач ЕУ је био јако пристрасан. Он се више понашао као заступник интереса једне стране, Приштине, него као фасилијатор, неко ко треба да олакша дијалог. Тако и читава Европска унија. Притисак је био пре свега на Београду, не на Приштини. Реакција према дискриминаторским потезима Приштине биле су углавном вербалне тако да не можемо очекивати да ће барем на прву руку реакција ЕУ бити позитивна. Али, немојмо заборавити да, иако неформални учесник, фактички учесник ових преговора су САД. Према томе, и буквално од њих ће зависити успех, не бриселског процеса него наредних преговора. Верујем да ће кључна улога бити САД и да у ЕУ неће имати друге могућности него да се прилагоди том ставу“, уверен је Челић.
Извор: Косово онлајн