Скупштина Србије наставила је прву седницу редовног пролећног заседања, а пред посланицима је више међудржавних споразума, као и уговора о потврђивању кредитних аранжмана за финансирање појединих инфраструктурних пројеката.
У наставку седнице посланици ће расправљати о преосталих тридесетак од укупно 70 тачака дневног реда.
У сали је присутно 130 посланика.
На почетку седнице, посланици постављају питања.
Како је раније најавила председница Скупштине Србије Ана Брнабић, на крају седнице требало би да буде констатована оставка председника Владе Милоша Вучевића.
Мали: Споразум са САД треба додатно да унапреди сарадњу у области енергетике
Образлажући Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе САД о стратешкој сарадњи у области енергетике, први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је у Скупштини да овај споразум треба додатно да унапреди сарадњу коју Србија има са САД када је област енергетике у питању.
„Обезбеђивање енергетске сигурности је стуб обезбеђивања даљег раста и развоја наше економије“, рекао је Мали током заједничког јединственог претреса о предлозима закона из тачака од 33. до 55. дневног реда, у наставку прве седнице првог редовног заседања Скупштине.
Мали је образложио и споразум о зајму са Европском Унијом, истичући да је то велики корак напред ка потпуној интеграцији Србије у Европску Унију. „Овај споразум о зајму омогућава нам да повучемо првих 112 милиона евра од фонда који је одвојен за Западни Балкан“, рекао је Мали.
Он је образложио и предлог о гаранцији у износу од 90 милиона евра како би се финансирала набавка нових возова, као и споразуме о додатном финансирању везаном за рехабилитацију хидроелектрана Бистрица и Потпећ. „Обе ове хидроелектране су старе, већ је експлоатацијски период дуг 30 до 40 година и треба да их припремимо за нових 30 или 40 година експлоатације… Новац који издвајамо за ревитализацију ове две хидроелектране ће нам омогућити дугорочно и сигурно снабдевање кроз хидроелектране, што је зелени извор енергије“, рекао је Мали.
Образлагао је и уговор о гаранцијама за ревитализацију власинских хидроелектрана, али и уговор о зајму са Европском банком за обнову и развој, којим се обезбеђује додатан новац за изградњу система даљинског грејања у Новом Саду, којим би требало да се смањи емисија угљен-диоксида у том граду.
Он је посланицима указао и да су пред њима два споразума о слободној трговини са Уједињеним Арапским Емиратима и са Египтом, као и споразуми Министарства унутрашњих послова и Министарства одбране Србије са Републиком Казахстан.
Народна скупштина је прошлог четвртка усвојила предлоге закона од 1. до 35. тачке дневног реда, као и 65. и 66. тачку дневног реда. Посланици су након тродневне расправе усвојили више закона, међу којима су измене и допуне Закона о високом образовању којим је предвиђено да школарине студентима буду умањене за 50 одсто, као и закон којим се одлаже увођење државне матуре за 2028/2029. годину.
Посланици су усвојили и Закон о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности.
Усвојен је и сет финансијских закона, међу којима и Закон о заштити корисника финансијских услуга којим се ограничавају каматне стопе на готово све врсте кредита, код стамбених кредита и свих врста потрошачких и готовинских кредита, укључујући и кредитне картице и дозвољено и недозвољено прекорачење.
Парламент је усвојио и измене и допуне Закона о банкама, као и Закон о задуживању за потребе финансирања пројекта Рума-Шабац-Лозница, измене и допуне Закона о девизном пословању, измене и допуне Закона о Народној банци Србије и друге.
13:18 – Кркобабић: Очувати уставни поредак, до пре неколико година нисмо имали политику за село
Министар за бригу о селу Милан Кркобабић поручио је да је уставни поредак неприкосновен и да се чувајући тај поредак, не чува ни влада, ни председник, нити политичке странке, већ узлет Србије од 1804. године до данас.
Он је то рекао на седници Скупштине Србије коментаришући актуелну ситуацију у Србији и додао да је присуство неколико опозиционих посланика на данашњој седници добар знак јер то друштво извлачи из проклетства паралелних монолога.
„То је предуслов да уђемо у један озбиљан диалог. Нема дијалога ако не сучељавамо аргументе, ако немамо критичко мишљење“, казао је Кркобабић.
Наводећи да се у последње време могу чути изјаве да је Србији неопходна непосредна демократија и да представничка демократија, демократија која је данас у парламенту замењива, Кркобабић је истакао да је Србија прешла дуг пут до парламентаризма примерен европским начелима и да та врсту највишег ступња демократског развоја, мора да се очува.
Кркобабић је подсетио да смо кроз историју од 1804. године имали и непосредну демократију, зборове грађана и радника и додао да сада имамо пленуме који су основ, како истиче, такозване непосредне демократије.
„Уставни поредак једне земље је неповредив и ту нема места било каквим колебањима и размишљањима“, казао је Кркобабић.
Говорећи о евроинтеграцијама Србије, министар за бригу о селу је истакао да неће само градови ући у Унију, већ и рурални део земље у коме живи 38 одсто укупног становништва, односно 2,5 милиона људи у 4.500 насељених места.
Просечно, како додаје, једно село броји 560 становника, а просечна старост жена је 46, а мушкараца 44 године, који живе и раде на 508.000 пољопривредних половичних газдинстава.
Наводећи да је 45 одсто њих старије од 65 година те да су свега 129.000 корисници старосне, породичне или инвалидске пензије, а да 92 одсто располаже земљиштем мањим од 10 хектара, Кркобабић је навео да је списак проблема са којима село суочава дугачак, а да се решава један по један.
Кркобабић је истакао да ниједна влада у Србији од 1804. године није имала дефинисану политику о селу до владе Александра Вучића, што је наставила прво Ана Брнабић, а након тога и Милош Вучевић.
Велики допринос дефинисању те политике, како је рекао, дала је Српска академија наука и уметности.
„Сви ми врло добро знамо да би неки проблем решавали морамо да имамо новца, а ако је то државни проблем мора да постоји и јасно изражена политичка воља. Успели смо да постигнемо управо то да имамо јасну и изражену политичку вољу и у том смислу дугујемо захвалност и САНУ и председнику Србије Александру Вучићу“, казао је Кркобабић.
Говорећи да савременој пољопривреди нису неопходна села, већ непрегледне оранице где механизација може да дође до пуног изражаја, Кркобабић је подсетио шта је то што је учињено за развој класичног села, а као прву ствар истакао програм развоја задругарства.
„Производ на пољопривредном газдинству постаје роба тек када се однесе на тржиште и када буде размењена. Управо задруга представља организациони облик који омогућује да се мали произвођачи, а око 92 одсто њих има испод 10 хектара, обједине и постану значајни робни произвођачи“, казао је он.
Једно од кључних питања за село је, како каже Кркобабић, како задржати младе људе у сеоским срединама и како омогућити другим младим људима да из градских средина оду у сеоске средине.
У том смислу је навео да је програм доделе празних сеоских кућа, напуштених које имају власника, више него успешан и казао да је 3.520 кућа у сеоским срединама добило нове станаре све млађе од 30 година.
„Карактеристика овог програма је да је једна трећина тих младих људи напустила градске средине и отишла пут села. А оно што је посебно интересантно, јесте да је 90 одсто тих младих људи високообразовано“, навео је министар за бригу о селу.
Наводећи да су те куће распоређене по целој територије Србије, Кркобабић је нагласио да се не сме дозволити да ниједан део Србије остане празан.
Подсетио је и да се и јесенас кренуло са подршком предузетницима и казао да је 14 локалних општина добило средства за оне ствари које људима у селу недостају за шта се издваја до 1,2 милиона бесповратних средстава.
„Локалне самоуправе имају пуну слободу од јавног позива коју оглашавају, па до доделе тих средстава и контроле тих средстава“, додао је.
Кркобабић је навео и да се истовремено кренуло са обновом домова културе широм Србије.
„Сређујемо ентеријер, инсталације и све оно што је неопходно. Ако имамо дом културе, онда имамо тачку где ти људи могу да се срећу, да се сусрећу, да упражњавају најразличитије садржаје“, истакао је Кркобабић.
Најавио је да је у плану да се раде и атарски путеви, као и електрификација, водоснабдевање.
Истичући да је важно да се омогући младим људима да се осамостале, Кркобабић је навео да за то служе субвенционисани кредити за младе у чијем је склопу и додела кућа на селу.
Кркобабић је позвао да се што пре одради реформа система пензијског осигурања.
„Пољопривредник који нас сад гледа, има 65 година и каже шта ће бити са њим, каква је његова социјално-економска сигурност кроз четири, пет година. Ова држава мора да иде напред, мора да се развија, овај буџет мора да се пуни“, поручио је Кркобабић.
14:18 – Старовић: Наша политика привредног развоја никада није вођена на уштрб угрожених група
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић изјавио је данас у Скупштини, говорећи о резултатима ресорног министарства у прошлој години, да владина политика привредног развоја никада није вођена на уштрб оних који представљају угрожене групе и који су најслабијег материјалног стања.
„Увек смо се трудили да посветимо пажњу онима којима је та пажња најпотребнија. Када говоримо о веома успешној претходној 2024. години, за исплату права корисника из области социјалне заштите, борачке и инвалидске заштите и заштите породице и деце, од планираних 177,4 милијарде динара извршено је, односно исплаћено, 177,2 милијарде, што је 99,9 процената од планираних средстава. Говоримо о милијарду и по евра које су исплаћене управо за права ових корисника“, рекао је Старовић током заједничког јединственог претреса о предлозима закона из тачака од 33. до 55. дневног реда у наставку прве седнице првог редовног заседања Скупштине.
Говорећи о нередима које је у Скупштини изазвала опозиција прошлог уторка, он је истакао да је демократија у Србији јача од сваког насиља и рушилачких порива оних који намеравају да је сруше.
„Демократија у Србији је јача од свега тога, демократија у Србији је победила и победиће сваки пут“, рекао је Старовић.
Када је реч о блокадама, Старовић је указао да је реакција државе на њих била веома трпељива и суздржана, као и да није коришћен репресивни апарат, чак и када су органи имали законски право на то.
Извор: Танјуг
