Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун изјавио је данас да је неприхватљиво да се блокира било која институција, установа или организација и да се насилно утиче на уређивачку политику јавног сервиса и оценио да је блокада РТС-а припрема и увежбавање за протест најављен 15. марта и покушај насилне промене власти.
Дрецун је рекао да је после усвајања Закона о високом образовању јасно да су сви захтеви студената испуњени и додао да сваки наставак даљих протеста, а под маском студентских протеста, представља класичан опозициони политички протест са намером да се насилно промени власт.
„Не можете да насилно спречите некога да ради и да насилно утичете на уређивачку политику јавног сервиса. То је неприхватљиво“, рекао је Дрецун за ТВ Пинк.
Навео је да је реч о класичним опозиционим протестима и да је међу учесницима много екстремиста и да, ако је неко на протест понео боксер и био спреман да нападне полицијског службеника, то показује да ти протести имају огроман капацитет да буду насилни. „Можете да дуговлачите ове протесте и блокаде РТС-а не само на 22 сата, него и даље. Али, оно што мене забрињава су процене да ће међу онима који ће бити на протесту у суботу бити пет-шест хиљада екстремиста. Опозиција такве окупља у својим редовима“, рекао је Дрецун.
Дрецун је рекао да се појављују екстремисти који дивљају по улицама и чекају тренутак да насилно преузму контролу над својим улицом, блоком, селом и нагласио да се то неће десити, али да се види разарајући потенцијал који неко жели да искористи у најављеним протестима.
„До тада још мора да се подигне тензија да би се повећао број оних који учествују на протестима. Мислим да ће многи грађани одустати да изађу на те протесте, иако су хтели да искажу свој политички став, неслагање са корупцијом, али да ће одустати од тога када виде шта се спрема“, рекао је Дрецун.
Додао је да студенти који су протестовали из својих идеала и захтева и који се боре за правду треба да се дистанцирају од свега тога и навео да за насиље на протестима може добити затворска казна од три до 15 година затвора. „Да ли вреди ризиковати зарад реализације политичких циљева неких опозиционих лидера и неких у иностранству да се насилно сруши држава, да се насилно преузма гласбе? А да ли вреди ризиковати све то? Ово је изашло потпуно из једног оквира борбе против корупције који би бар минимално могао да буде прихватљив“, оценио је Дрецун.
Извор: Танјуг