Српска православна црква и верници обележавају Тодорову суботу, посвећену светом великомученику Теодору Тирону.
Тодорова субота је прва субота Васкршњег поста. Слави се и као крсна слава. Успомена на великомученика Теодора обележава се причешћем верника и кувањем жита у православним домовима.
Свети Теодор Тирон, по народном Тодор, био је војник који је одбио да учествује у прогону хришћана, чак је јавно признао хришћанску веру, због чега је мучен и на крају жив бачен у огањ, 306. године. Од 16. века, његове чудотворне мошти почивају у фрушкогорском манастиру Ново Хопово.
Обичај је да се прве суботе у великом посту спрема кољиво, односно жито, као спомен на велико чудо.
Свети Теодор Тирон јавио се у сну тадашњем цариградском епископу, разоткрио цареву намеру да храну на пијаци тајно поспе крвљу и посаветовао хришћане да не купују храну већ да скувају пшеницу и њоме се хране.
У спомен на Тодора и на тај дан, црква кува тзв. Тодорово жито које се данас освећује и дели верницима.
На Тодорицу, како се још назива овај дан, у цркву одлазе да се исповеде и причесте деца, стари, болесни, односно они који не могу да издрже дуготрајни пост.
За светог Теодора, народски Тодора, верује се да је заштитник стоке, нарочито коња. Још се понегде организују трке коња, који се данас не прежу, већ само јашу. У појединим крајевима кува се кукуруз који се увече носе стоци. Месе се и „тодорчићи“, колачићи у облику потковице, као заштита од Тодорових коња.
По обичајном календару, водило се рачуна да сви укућани буду у домовима пре мрака.
Верује се да Свети Теодор на овај дан узјаше коња и одлази да доведе лето. Предвиђа се и време, по изреци – каква Тодорица, таква годиница.
Извор: РТС
