Цвећаре у Лепосавићу су протеклих дана препуне свежег цвећа, које се може видети и на уличним тезгама. Велика је потражња због празника намењеног припадницама нежнијег пола – Међународног дана жена. Већина се одлучује да за тај дан, у знак пажње, поклони цвет, букет, саксијско цвеће, па чак и 101 ружу.
Некада су доминирали каранфили, а данас су то руже, орхидеје, лале…, лепо упаковане са украсним аранжманима. Сваке године, а тако и ове се присећамо кроз историјске чињенице ко су биле храбре жене које су се бориле за женска права.
Власница цвећаре Биљана Бараћ скоро две деценије је у овом послу, каже да је аранжмане прилагодила за свачији буџет.
„Потражња је ове године мало већа тако да смо мало више набавили цвећа и већи је асортиман, како резаног тако и саксијског, купује се подједнако, јер је то прикладан поклон, а цене су различите да сваки буџет може да поднесе. Аранжира се и украшава од једног цвета до неких великих аранжмана, па чак и до 101 руже”, каже Бараћ за Косово онлајн.
Додаје да су најтраженије руже за разлику када је она била дете и углавном куповала за поклон каранфиле. „Углавном је то ружа, али тренутно су актуелне и лале, орхидеје, од саксијског орхидеје и све остало кућно свеће. Купују сви, од дечице која купују за маме, баке, учитељице, васпитачица, другарице”, истиче Бараћ.
Јована Радојевић је од прошле године започела овај посао. Као и њена претходница, слаже се да су руже у потражњи, а да су и цене приступачне.
„У понуди имамо велики избор собног саксијског и резаног цвећа, а што се тиче потражње накзаступљеније су руже и каранфили, међутим велика потражња је за собним цвећем. Цене су од 150 динара, па навише, у зависности од величине аранжмана. Муштерије наручују унапред највише букете и аранжмане у кутијама и боксевије. Највећа потражња је за ружама и каранфилима”, рекла је Радојевић.
Професор историје Добривоје Ђурђевић из Средње школе „Никола Тесла” подсетио је на неустрашиве, храбре и смеле жене које су, како истиче, мењале историју и одважиле се да раде ствари које су у то време биле незамисливе.
„Жене су почеле да се боре за своју равноправност и једнакост у друштву још у 19. веку, поготову у земљама које су тада биле индустријски најјразвијеније. У Сједињеним Америчким Државама први пут обележен је један масовни протест жена 1857. године, када су тражиле већа права, скраћивање радног времена и повећање дневница, да би се то наставило и почетком 20 века. У Европи је тада почео процес борбе жена за своја права и 1910. године на Конгресу социјалистичке интернационалне, две храбре жене Клара Цеткин и Роза Луксембург, које су биле левичарке, одлучиле су да се 8. март прогласи као Међународни дан жена”, казао је Ђурђевић.
Он додаје да је празник жена на простору старе Југославије са обележавањем почео пре почетка првог светског рата. „У Србији имамо забележен 1914. године када није било у правом смислу обележавање 8. марта, али се обележавао дан жена који ће наставити касније. У међуратном периоду се на неки начин то више заборавило, да би се у току рата 1941/45. године, у време комунистичке револуције, жене више афирмисале и из оног антифашистичког фронта жена оне су издејствовале право после рата 1945. године, 8. март буде Дан жена”, истакао је Ђурђевић.
Након више од сто година се може рећи, слажу се саговорнице, да су жене оствариле своја права. Бараћ каже да данас нема разлике међу мушкарцима и женама што се тиче њеног посла у предузетништву.
„Жене су данас еманципованије, активније су и могу да кажем да су сто посто равноправне са мушкарцима. Не бих правила разлику када је реч о приватном послу. Од цвећаре може да се живи, последњих пар година и због свеопште крхке ситуације није као што је било али може, може да се живи од продаје цвећа. Оно што је веома важно је да овај посао мора да се воли како би био успешан у њему”, напомиње Бараћ.
Радојевић позива јачи пол да чешће купују својим дамама цвеће, а не само један дан у години. „Данас је другачије, мушкарци више поклањају женама, мајкама и супругама цвеће него раније и надам се да ће тога бити још више. Мушкарци треба чешће да купују цвеће својим дамама, макар једну ружу без повода и посебног дана”, додала је Радојевић.
Профор Ђурђевић се осврнуо и на храбре српске жене које су кроз ратове успеле да сачувају своја огњишта, кроз која су стекле пуна права као и мушкарци.
„Када се говори о српским женама, свакако треба истаћи храброст српске жене кроз историју, поготову треба посебно истаћи Први светски рат када је земља била окупирана, када се целокупна држава иселила са своје територије, жене су остале као стуб породице које су одхраниле породице, морале су да раде све пољопривредне радове, да трпе терор под окупацијом, док је мушка популација била ван земље не фронту. Подједнако је тад било тешко женама у Србији као мушкарцима који су били ван земље и ту морамо одати признање тим женама које су у тешким тренуцима чувале породицу и своју домовину Србију”, рекао је Ђурђевић.
О његовом мишљењу често су, како додаје, данас у 21. веку та женска права по мало и злоупотребљена.
„Данас жене имају сва права као и мушкарци и оне се и данас боре за остварење својих права, међутим права подразумевају и неке обавезе, па би требало подједнако са тим правима да жене и своје обавезе извршавају у складу онога за шта траже своја права. У неким тренуцима да су та права мало већа и злоупотребљена од обавеза које жена има”, закључио је Ђурђевић.
Извор: Косово онлајн