У ракетном нападу руских трупа на Криви Рог број погинулих је порастао на четири, а повређено је 30 особа међу којима је и једно дете, саопштиле су украјинске власти.
Већина повређених је хоспитализована, а 14 је у тешком стању, преноси Укринформ.
Осим хотела у синоћном нападу оштећено је 14 стамбених зграда, пошта, скоро двадесетак аутомобила, установа културе, 12 локала.
Начелник Обласне војне управе Сергеј Лисак саопштио је на Телеграму да се повређенима пружа сва потребна медицинска помоћ.
Руске трупе су јуче извеле ракетни напад на цивилну инфраструктуру Кривог Рога, при чему је избио пожар у погођеном хотелу, који је у међувремну угашен, а на месту несреће и даље трају хитне и спасилачке акције у рашчишћавању рушевина.
Ваздухопловство Оружаних снага Украјине пре тога је упозорило на употребу балистичког наоружања Русије.
Државна служба за ванредне ситуације саопштила је да је 19 људи спасено на месту напада у Кривом Рогу.
Локалне власти: Две особе повређене у нападу на инфраструктуру региона Одесе
Руске беспилотне летелице погодиле су током ноћи енергетску инфраструктуру у јужном украјинском региону Одеса, објавио је начелник те области Олег Кипер.
Како је навео у објави на Телеграму, две особе су повређене у нападу који је био усмерен на цивилну и енергетску инфраструктуру.
Политико: Сарадници Трампа воде тајне разговоре са украјинским противницима Зеленског
Четири високорангирана сарадника председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа одржала су тајне разговоре са водећим политичким противницима украјинског председника Володимира Зеленског, објавио је бриселски Политико.
Како су навели украјински парламентарци и амерички републикански стручњак за спољну политику, Трампови савезници разговарали су са лидерком опозиције и бившом премијерком Јулијом Тимошенко, као и са високим члановима партије бившег председника Петра Порошенка.
Кључна тема разговора била је могућност одржавања превремених председничких избора у Украјини, упркос томе што су избори тренутно суспендовани због ратног стања.
Критичари упозоравају да би избори у тим околностима могли да изазову „хаос“ и да користе Русији, с обзиром на то да су милиони потенцијалних бирача на фронту или су избегли. Трампови сарадници верују да би Зеленски изгубио изборе због незадовољства јавности корупцијом и замором од рата.
Иако му је популарност опала последњих година, најновије анкете показују да и даље води у председничкој трци. Недавно истраживање јавног мњења показало је да Зеленски има 44 одсто подршке, док његов најближи ривал, бивши командант војске и тренутни амбасадор у Великој Британији Валериј Залужни, заостаје за више од 20 одсто. Порошенко има 10 одсто подршке, а Тимошенко 5,7.
Иако су Тимошенко и Порошенко јавно против избора пре краја рата, извори тврде да се кроз неформалне канале позиционирају као политичари који би били спремнији на сарадњу са Трамповом администрацијом. Званични одговори њихових партија избегли су да директно потврде разговоре са америчким званичницима, али су нагласили важност постратних слободних избора и успостављања трајног мира.
Зеленски одбацује могућност повлачења, уз оцену да би победио на изборима ако би били одржани. Међутим, аналитичари упозоравају да се политичка сцена у Украјини брзо мења, а односи са Вашингтоном постају кључни фактор у будућности земље.
Ванредни састанак лидера ЕУ о одбрани и подршци Украјини
Лидери ЕУ окупиће се данас у Бриселу на ванредном састанку Европског савета како би разговарали о европској одбрани и наставку подршке Украјини.
Украјински председник Володимир Зеленски позван је на састанак Европског савета, током којег ће лидери ЕУ разговарати и о европским доприносима безбедносним гаранцијама потребним за осигуравање трајног мира у Украјини.
До састанка долази након што је амерички председник Доналд Трамп наредио обуставу војне помоћи Украјини и након што су делегације Русије и САД у Ријаду водиле преговоре о окончању рата у Украјини, без делегација ЕУ и Украјине. Састанак се одржава и пошто су лидери ЕУ разговарали 3. фебруара у Бриселу о томе како ојачати европску одбрану у погледу заједничких способности, финансирања и стратешких партнерстава.
„Надовезујући се на ту расправу и с обзиром на хитност ситуације у Украјини, лидери ће настојати да донесу прве одлуке како би помогли Европи да постане суверенија, способнија и боље опремљена за суочавање са садашњим и будућим безбедносним изазовима“, најављено је из Европског савета.
Председник Европског савета Антонио Кошта у позивном писму лидерима ЕУ оценио је да, када је реч о Украјини, постоји нови замах, који треба да доведе до свеобухватног, праведног и трајног мира. „Због тога је важно да се разменимо мишљења о томе како даље подржати Украјину и о принципима које треба поштовати у будућности. ЕУ и њене државе чланице спремне су да преузму већу одговорност за европску безбедност“, поручио је Кошта.
Уочи састанка председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен представила је у уторак план од пет тачака о поновном наоружавању Европе, којим би могло да се мобилише близу 800 милијарди евра за безбедну и отпорну Европу.
Додала је да је о том плану говорила у писму упућеном лидерима ЕУ уочи самита Европског савета и објаснила да се сет предлога фокусира на то како да се искористе све финансијске полуге на располагању како би се помогло државама чланицама да брзо и значајно повећају издатке за одбрамбене способности. То, између осталог, укључује успостављање новог финансијског инструмента, којим ће се обезбедити 150 милијарди евра зајмова државама чланицама за улагања у одбрану.
Такође, према наводима бриселских медија, очекује се да ће лидери ЕУ током састанка разговарати и о коришћењу руске имовине и процесу приступања Украјине ЕУ.
Сибиха: Очекујемо нове снажне кораке ЕУ у подршци Украјини
Уочи данашњег ванредног састанка Европског савета, министар спољних послова Украјине Андриј Сибиха је нагласио да Украјина очекује нове снажне кораке ЕУ у подршци Кијеву.
„Ванредни састанак Европског савета биће историјски тренутак за стратешку одбрану и глобалну улогу Европе. Очекујемо нове снажне кораке ЕУ у подршци Украјини, који ће ојачати наше војнике, повећати нашу одбрамбену способност и повећати одбрамбену индустрију“, написао је он на друштвеној мрежи X.
Сибиха је нагласио да овакви одлучни кораци ЕУ, уз појачан притисак на Русију, могу да доведу Украјину у јачи положај и да приближе праведан мир. „То ће ојачати нашу недељиву трансатлантску безбедност. Украјина са гарантованом безбедношћу постаће кључна снага за трајни мир и развој за Европу“, навео је Сибиха.
Он је такође нагласио да је „мир наш приоритет“, а Украјина, више него било ко на свету, жели праведан и трајни мир. „Настављамо да радимо са свим нашим партнерима да бисмо постигли овај циљ. Укључивање САД је од одлучујуће важности за успех мировних напора“, закључио је шеф украјинске дипломатије.
Кијев: Оборено 68 од 112 руских дронова
Украјинска војска саопштила је да су руске снаге током ноћи лансирале две балистичке ракете и 112 дронова у напад на земљу.
Ваздухопловство је саопштило да је оборило 68 дронова, а да још 43 нису достигле своје циљеве вероватно због електронских противмера.
Шта се десило са преосталим дроном није споменуто.
Пољска наставља подршку Украјини, нови пакет помоћи на путу
Пољски министар одбране Владислав Косињак Камиш рекао је да ће Варшава наставити да помаже Украјини, након разговора са украјинским министром одбране Рустемом Умеровом.
„Ми подржавамо Украјину. Ово је важно питање за нас. Морамо помоћи“, рекао је Камиш, преноси Ројтерс.
Како је навео, даљи пакети помоћи су на путу. Испорука 36. пакета помоћи, вредног око 200 милиона евра, већ почиње, напоменуо је пољски министар. Он је још додао и да повратак Кијева и Вашингтона преговорима даје наду за правичан мир у Украјини.
Лавров: Русија не види могућност компромиса о „мировним снагама“ у Украјини
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је да Русија не види могућност за компромис у вези са размештањем страних „мировних снага“ у Украјину.
Он је нагласио да би слање страних трупа у Украјину значило директно мешање НАТО-а у сукоб, што Русија не прихвата, пренеле су РИА Новости.
Лавров је на конференцији за новинаре са министром иностраних послова Зимбабвеа Амоном Мурвиром коментарисао и изјаве француског председника Емануела Макрона, који је претходно истакао потребу за слањем мировних трупа у Украјину, што, према Лаврову, значи да би трупе биле послате против Русије.
„То више не би био хибридни рат, већ званично мешање НАТО-а у сукоб против Русије. То се не може дозволити“, нагласио је Лавров.
Истакао је да се о слању мировних снага мора разговарати уз сагласност свих страна у сукобу, што, како каже, није случај у актуелним преговорима које воде западни лидери попут Макрона и британског премијера Кира Стармера. Такође је додао Русија нуклеарну реторику француског председника Емануела Макрона сматра „претњом“.
„Наравно, ово је претња Русији. Сазива састанак начелника генералштаба европских земаља и Британије, тврди да је неопходно употребити нуклеарно оружје, припрема се за употребу нуклеарног оружја против Русије, то је, наравно, претња“, рекао је Лавров на конференцији за новинаре.
Извор: Танјуг, РТС