Србија је тренутно у групи земаља са средњим дохотком и желимо да 2027. године буде економија високог дохотка, што је и главна тема овогодишњег Копаоник бизнис форума (КБФ), изјавила је потпредседник Савеза економиста Србије Драгијана Радоњић Петровић.
Радоњић Петровић је за Танјуг истакла да улазак у групу земаља са високим дохотком тренутно значи око 14.000 долара БДП-а по глави становника, што Србија сада не испуњава.
„Гледамо како да избегнемо замку да дуго останемо у групацији земаља са средњим дохотком, шта морамо да урадимо да искорачимо и постигнемо високи доходак и да будемо заједно са земљама које се класификују као земље високог дохотка“, рекла је она.
Говорећи о томе шта нам у овом тренутку иде наруку да остваримо тај циљ навела је да су то велике јавне инвестиције, а које су и у претходним годинама обезбеђивале велики привредни раст у земљи. За разлику од њих, тренутно нам наруку не иду стране директне инвестиције јер, како је рекла, претходних недеља се дешавају велике промене на глобалном нивоу, не само на локалном, и оне могу да имају одређене последице на прилив страних директних инвестиција.
Према њеним речима једна од главних примедби на КБФ јесте да домаће инвестиције нису довољно велике и зато домаћој привреди мора да се покаже да је Србија стабилна земља у коју вреди инвестирати, јер, како је истакла, немамо довољно домаћих инвестиција и њих би требало појачати.
Навела је да на Копаоник бизнис форум сваке године долазе представници Владе Србије, Народне банке Србије и да однос са њима није увек идеалан, као што и нема идеалних односа, али да се на форуму увек разговара и у томе је, истакла је, највећа вредност ове платформе. „Највећа вредност форума јесте то што се на њему отворено разговара и о ономе што је добро и што није довољно добро и шта би могло да се поправи“, рекла је она.
Додала је да и наши привредници изражавају да је неопходна сарадња са државом, са креаторима економске политике како би остварили заједнички циљ, а то је већи животни стандард и бољи живот у Србији. „Циљ је да наши људи не одлазе из Србије него да ми привлачимо људе, прво наше који се враћају, а онда и другу радну снагу која нам је неопходна за даље расти и развој“, истакла је Радоњић Петровић.
Навела је да се на КБФ разговара и о глобалним темама као што су Трампове царине појединим земљама, а што последично може да се одрази и на нашу економију.
„Причамо о томе, али економисти уопште нису за увођење царинских и било којих баријера, зато што се све време ради на развијању тржишних економија и онда одједном имамо те мере заштите својих економија. Мислим да смо на путу и на прагу неких нових глобалних савеза и не би ме чак изненадило да Европа у Кини препозна свог глобалног партнера, јер су Европа и Европска унија изгубиле своју конкурентску предност и у односу на Америку и у односу на Азију и у односу на Кину посебно и она би морала стратешки да тражи неког новог савезника“, рекла је она. Додала је да је лично не би изненадило да на следећем глобалном бизнис форуму имамо ново економско савезништво, пошто се не зна како ће се одвијати ситуација на релацији Америка- Кина, Европа- Америка, Америка – остали део света.
Све се то, према њеним речима, рефлектује и на нас а највише ситуација у Немачкој, као нашем највећем спољнотрговинском партнеру као и у Западној Европи. „Ми 60 одсто спољнотговинске размене обављамо са Европом, тако да нас мало више брине тај однос и релација између Европе и Америке јер онда се он индиректно рефлектује на нас“, истакла је она.
Оценила је да је пред нама изазовна економска будућност и то изазовна зато што се тренутно ратује тарифама, царинама, блокадама, заштитама, протекционизмом националних економија, новим савезима који су тренутно видљиви, а који нису били уобичајени. „То је нешто ново. Мења се економска слика, мења се економска карта целог света. Видећемо ко ће ту бити добитници, а ко ће бити губитници“, навела је она.
Нагласила је да Србија има доста добру позицију у сарадњи са великим силама и да из ове незгодне ситуације може да изађе чак и као добитник у неком смислу, ако будемо знали да се организујемо.
„Прво морамо да рачунамо на своју моћи, на свој рад и на своје залагање, а онда да пратимо економске токове и угледамо се на њих и на оно што најбоље раде, јер не можемо много да утичемо на велике договоре и велике мере које се доносе. Можемо само да пратимо, анализирамо и гледамо како ће то да се рефлектује на нашу економију“, рекла је она уз закључак да та будућност није баш светла али јесте изазовна али, како је додала, било је и изазовнијих момената у прошлости.
Извор: Танјуг
