Амерички председник Доналд Трамп изјавио је данас да ће најављене царине од 25 одсто према Мексику и Канади сутра ступити на снагу, додајући да те две земље и трговински партнери САД ‘немају простора’ да даље о томе преговарају.
Трамп је истакао да царине служе да ‘казне’ земље које, како је рекао, узимају од америчке економије а не враћају јој довољно, преноси ЦНН.
Раније данас саветник Беле куће за трговину Питер Наваро рекао је да увођење царина другим земљама неће битно утицати на повећање инфлације у САД.
Трамп је прошле седмице запретио Кини додатним царинама од 10 одсто, које би такође требало да ступе на снагу у уторак, чиме су царине биле укупно повећане до 20 одсто.
Трампове царине могле би снизе изгледе за привредни раст у средњој Европи
Предлог америчког председника Доналда Трампа да САД уведу царине од 25 одсто на увоз из Европске уније, могао би угрози привредни раст у средњој Европи, објавила је данас америчка аналитичка агенција S&P Global Ratings.
Та кућа је додала да је економска изложеност централне и источне Европе према САД ограничена, али ће изгледи за раст вероватно бити погоршани због проблема у немачком аутомобилском сектору, пренео је Ројтерс.
Агенција истиче да је то нарочито случај са Чешком, Мађарском, Словачком, Словенијом и Румунијом, уз напомену да машине и транспортне опреме чине више од десетине укупног извоза ових земаља у Немачку.
Средњеевропске земље Европске уније су међу онима које се највише ослањају на спољну трговину са уделом у распону од 92 одсто у Словачкој преко 69 одсто у Чешкој до 39 одсто у Румунији, како се наводи у подацима Евростата из 2023. године.
То би могло да успори опоравак земаља у региону у којем је раст нагло заустављен откако је инфлација порасла након почетка рата у Украјини 2022. године, а слабости њиховог главног трговинског партнера Немачке додатно су отежале економску ситуацију.
S&P Global додаје да би пад кинеске потражње за немачким аутомобилима вероватно имао још већи утицај на раст у централној Европи од америчких царина, указујући је продаја компанија, као што су Фолксваген, Мерцедес и БМВ, у Кини чинила око трећину укупног извоза, у поређењу са 10-15 одсто у САД.
Европска комисија покренула је дисциплински поступак против седам чланица ЕУ због њихових великих фискалних дефицита прошле године, укључујући Мађарску, Пољску, Словачку и Румунију, која има највећи мањак међу државама Европске уније.
Србија и Трампове царине – челик први на мети, али би још три сектора могла да буду погођена
Како ће одлуке америчког председника Доналда Трампа о увођењу царина на извоз челика утицати на пословање железаре у Смедереву која иначе, још због ранијих одлука, бележи губитак, разматрало се на „Копаоник бизнис форуму“. Такође, нове последице би могле да стигну и из Европе, због универзалних царина, које би могле да погоде ИТ сектор, ауто и наменску индустрију.
Амерички председник, Доналд Трамп, наравно није био на овогодишњем „Копаоник бизнис Форуму“, али су последице једне његове одлуке биле тема. Реч је о одлуци да уведе царине на увоз челика од 25 одсто.
Ако Србија не извози челик у Америку, ако наша производња чини тек 0,072 одсто глобалне производње, како онда железара у Смедереву може бити прва тачка у Србији која ће бити погођена овом одлуком?
Због претходник царина железара у губитку
„Ми имамо већ једно искуство из 2019. године. Дакле, такве царине су резултирале тиме да смо добили квоте на излаз челика у Европској Унији и већ данас, на свим нивоима разговора са Европском Унијом, ми покушавамо да укажемо на ризик тога и да желимо да спречимо такве последице. За сада још увек нагађамо“, указује Михајло Весовић, директор сектора за стратешке анализе ПКС.
Милан Недељковић, декан ФЕФА, каже да, ако исте квоте истичу према постојећим правилима 2026. године, видећемо да ли ће их Европска Унија продужити.
„У принципу не би смела да га продужава према правилима Светске трговинске организације, али смо свесни да су правила једна ствар на папиру, а друга ствар је нешто што је реални живот и где ће Европска Унија гледати сигурно да заштити своје интересе, што ће се онда одразити и на извоз из наше железаре“, оцењује Недељковић.
Као последица тих ограничења, железара ХБ у Смедереву данас послује са губитком. Од 2019. до данас, акумулирани губитак ове компаније износи око 300 милиона евра.
„Видећемо колико ће Трамп да заоштри до краја тај свој сукоб са Кинезима који је настао, на крају крајева, још у његовом првом мандату са оним првим трговинским ратом. Ако заоштри са Кином до краја, то ће деловати наравно на све и гледаће да уче све актере који имају везе са Кином у тај потенцијални његов сукоб са идејом да се Кина изолују даље и да се на неки начин врши, тај свет одвоји од Кине који са њом сарађује на разне начине“, истиче Иван Вујачић, професор Економског факултета.
Како на Србију могу да се одразе универзалне царине
Друга последица по нас такође би могла да стигне преко Европе. Трамп је увео и универзалне царине од 10 одсто.
Европа у размени са Америком има плус од 300 милијарди евра. Европска роба у Америци са новим царинама биће скупља. Како онда то може да се одрази на нас?
„Европска унија се већ налази у економској кризи. Овакав нови додатни кризни момент, а то је пре свега увођење царина, а за њих је Америка изузетно важна, тржиште за производе из Европске уније, ће додатно у ствари ту кризу погоршати и сасвим сигурно да ће се то пренети и на земље које су виђене као добављачи“, оцењује Весовић.
Србија у Европу годишње извози робе вредне око 18 милијарди евра. У Србији само у немачким компанијама ради више од 80 хиљада људи.
Немачка аутоиндустрија је у некој врсти стагнације, а у Србији се праве делови за немачке аутомобиле.
„Сектори који су повезани са аутомобилском индустријом су ствари они који ће имати примерни удар, зато што аутомобилска индустрија у Европи већ има један скуп негативних ствари које се дешавају и један је ово сада везано за за царину САД-у. Али, други су захтеви које Европска унија поставља према њима у смислу преласка на другачије типове мотора који подразумевају значајне трошкове за европску аутоиндустрију и који онда значе да она мора да сече трошкове негде. А где ћете сећи него да своје компоненте, односно оне који су у вашем дистрибутивном ланцу, сечете или им смањујете поруџбине или их тотално гасите из вашег система“, објашњава Недељковић.
Наменска индустрија највећи извозник у САД
А када је о директним последицама реч, наш извоз у Америку прошле године износио је 619 милиона евра.
„Велики део тог извоза су пре свега услуге и то није угрожено и то је добро за компаније које раде у услужном сектору, пре свега у ИТ-у. Али оно што ће сигурно можда да се осети као последица јесте смањење конкурентности произвођача, рецимо оружја и муниције, који имају изузетно добар простор управо у САД, који изузетно и цени квалитет нашег производа“, указује Весовић.
Међу највећим извозницима је наменска индустрија. Наш извоз оружја у Америку износи око 40 милиона евра.
Извор: Танјуг, РТС
