Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић поручила је данас, на званичном отварању 32. Копаоник бизнис форума „Србија 2027: Тежећи економији са високим приносима“, да стабилност морамо да чувамо ако желимо економију са високим дохотком.
„Стабилност морамо да чувамо у овом конкурентном свету, пуном изазова, када се дешавају никада брже промене у светском поретку и када расте јаз између кључних економија, пре свега у економији“, рекла је Табаковићева на првој пленарној сесији КБФ-а.
Она је подсетила да је Србија први пут прошле године добила инвестициони рејтинг од агенције Стандар енд пурс и нагласила да је кредитни рејтинг резултат добрих политичких и економских одлука у земљи, јер је једно од другог неодвојиво. „Континуитет политичке стабилности неопходан је предуслов за суштинске и нимало лаке структурне реформе које развијају друштво“, нагласила је Табаковићева.
Казала је да је лепо имати петогодишње и десетогодишње планове, али да није лако у околностима када се ствари мењају за ноћ или дан држати се таквих планова. „Та стабилност нам је уз добре политике омогућила да у Србији и у најкомплекснијим условима и прошлу годину обележе бројни рекорди. Инфлацију коју смо прошле године вратили у границе циљаног оквира од три плус минус 1,5 процената уз раст који је био у самом европском врху. Обезбедили смо рекордне девизне резерве земље од 29,3 милијарде евра“, рекла је гувернерка централне банке.
Нагласила је да су рекордне и резерве злата које тренутно износе 48,7 тона. „Динарска штедња је прошле године повећана за близу 40 процената. Имали смо и рекордне стране директне инвестиције од 5,2 милијарде евра. И формална запосленост у приватном сектору је на рекордном нивоу. И за преко 160.000 људи је виша него у периоду пре пандемије. Стопе незапослености су на најнижем нивоу. Списак постигнутог је прилично дуг, али и списак глобалних ризика све дужи“, навела је она.
Табаковићева је рекла да су се одговарајуће мере пренеле на каматне стопе на тржишту новца и кредита уз раст кредитне активности од 8,2 одсто и уз раст динаризације пласмана.
„Динарска штедња је забележила рекордан номинални раст од преко 53 милијарде динара на преко 191 милијарду динара. Тиме је динарска штедња готово 11 пута већа у односу на 2012. годину. Подсећам да резултати и наше последње анализе исплативости динарске и девизне штедње потврђују да је у протеклих 12 година динарска штедња била исплативија од девизне и у кратком и у дугом року. У циљу заштите интереса корисника финансијских услуга донели смо и одлуку о привременом ограничењу каматних стопа код уговора о кредиту закључених грађанима што ће бити посебно уређено и законом. Усвојили смо и прописе из наше надлежности који ће омогућити спровођење државног програма стамбених кредита за младе“, рекла је Табаковићева.
Навела је да је у Србији у децембру спуштен удео проблематичних, ненаплативих, кредита на најнижи ниво, од 2,5 одсто. „Девизне резерве су на крају прошле године биле на рекордном нивоу од 29,3 милијарди евра и покривају седам месеци увоза робе и услуга и 167 процената новчане масе М1. И резерве злата које традиционално имају улогу сигурне активе повећали смо на рекордне нивое од 48,7 тона и вредност им је преко седам пута виша него у јулу 2012. године. Адекватност наших одлука потврђује и чињеница да је цена злата на светском тржишту прошле године повећана за око 30 процената, а тај раст се наставља“, истакла је она.
Истиче да је раст бруто домаћег производа од 3,9 процената у 2024. години био у самом врху Европе вођен инвестицијама у основна средства и приватном потрошњом. „Расту инвестиција допринели су рекордна профитабилност привреде, високи приливи по основу страних директних инвестиција и капитална улагања државе“, рекла је она.
“Цена АИ ће бити помодарство, губитак истине и човека као креативног бића”
Табаковић је оценила да вештачка интелигенција (АИ) као реч у називу садржи суштинску неистину и поручила да АИ не постоји јер је креативност људска и упозорила на две највеће штете која ће она донети цивлизацији – а то су губитак иситне и човека као креативног бића.
„Вештачка интелигенција ради по алгоритмима и по унетим подацима које већ имате“, нагласила је Табаковић. Према њеним речима, цена „назови АИ“ биће лажне вести, помодарство у којем ће се поступати по захтеваном приципу да сви пројекти имају процену користи и трошкова. „Помодарство у примени АИ у свим областима на крају ће имати две недопустиве жртве за људску цивилизацију – две највеће штете ће бити – изгубити истину и изгубити човека који је једино кративно биће које може да ствара интелигенцију која може брже и једноставније да ради многе техничке процесе али не може да мисли“, рекла је Табаковић.
Нагласила је да ће АИ на крају имати две жртве које су недопустиве за људску цивилизацију.
„Нису ми речи прејаке. Две највеће штете биће изгубити истину и не знати шта је истина, а шта је ‘дееп факе’. И изгубити човека који је једино креативно биће које може да доноси одлуке и да ствара оно што се зове интелигенција која може брже, лакше и етикасније да ради многе техничке процесе, али не може да мисли“, казала је Табаковић.
Извор: Танјуг