Подржани ублаженим кредитним стандардима и нижим трошковима финансирања, укупни домаћи кредити немонетарном сектору наставили су да убрзавају међугодишњи раст, па је тај раст у децембру прошле године, достигао 8,2 одсто, објавила је данас Народна банка Србије (НБС).
Из централне банке су навели да је раст био вођен кредитирањем становништва, које је у 2024. остварило двоцифрен раст, 10,4 одсто и кредитирањем привреде, које је повећано за 4,8 одсто.
Поред тога, расту кредитне активности допринело је и кредитирање других финансијских организација и локалних самоуправа.
Укупни домаћи пласмани банака немонетарном сектору, који, поред потраживања по основу кредита, обухватају и потраживања по основу улагања у хартије од вредности, камата и накнада, као и остала потраживања, убрзали су међугодишњи раст у нешто већој мери него сами кредити, и то на 9,0 одсто у децембру.
Када је реч о кредитима они су према извештају НБС о трендовима у кредитној активности у четвртом тромесечју прошле године повећани за 0,4 одсто или за 6,2 милијарде динара, при чему су више од половине прираста чинили динарски кредити.
Раст кредита привреди вођен је инвестиционим кредитирањем, што се може довести у везу с новим инвестиционим циклусом, док је задужење по осталим врстама кредита смањено.
Посматрано по делатностима, највише је повећано задужење предузећа из области пословања некретнинама и грађевинарства, а у мањој мери и прерађивачке индустрије, док је задуживање предузећа из осталих делатности смањено.
При томе, банке су највише кредитирале микропредузећа, за којима следе мала и средња предузећа, што је уз смањење обавеза великих предузећа утицало на то да учешће кредита одобрених сегменту који чине микропредузећа, мала и средња предузећа у укупним кредитима привреди буде повећано на 60,8 одсто у децембру, док је њихово стање било за 7,7 одсто више него пре годину дана, а за 4,0 одсто у односу на претходно тромесечје.
Кредити становништву су повећани током четвртог тромесечја за 34,2 милијарде динара или за 2,2 одсто, при чему се више од три петине прираста односило на динарске кредите.
Раст кредита становништву подржан је ублаженим кредитним стандардима, промотивним понудама банака, нижим каматним стопама, а према оцени банака на основу анкете о кредитној активности и растом зарада.
Готовински кредити чинили су више од три петине прираста кредита становништву, а за њима следе стамбени кредити.
Умерен раст наставили су и потрошачки кредити.
Каматне стопе на динарске кредите и кредите у евро знаку на домаћем тржишту наставиле су да се смањују током четвртог тромесечја под утицајем ефеката претходног попуштања монетарне политике Народне банке Србије и даљег смањења каматних стопа Европске централне банке.
Просечна каматна стопа на динарске кредите становништву у четвртом тромесечју смањена је на 10,3 одсто, са 11,3 одсто у трећем тромесечју, а на динарске кредите привреди на 7,2 одсто са 7,8 одсто.
Просечна каматна стопа на кредите становништву у евро знаку снижена је за 0,3 процентна поена, на 5,8 одсто, а стопа на кредите привреди за 0,6 процентних поена, на 5,9 одсто.
Што се тиче трендова у кредитној активности НБС, она је продужила ограничење каматних стопа на стамбене кредите и на 2025. годину, када ће ове стопе максимално износити 5,0 одсто.
Ограничене су и каматне стопе на готовинске и потрошачке кредите, на задужење по кредитним картицама и на прекорачења по текућем рачуну.
Одлука о ограничењу каматних стопа привременог је карактера и важиће до усвајања новог закона о заштити корисника финансијских услуга.
Из НБС су истакли да је раст кредитне активности, уз нижи износ проблематичних потраживања, утицао на то да се учешће проблематичних кредита у укупним кредитима спусти на нову најнижу вредност од 2,5 одсто у децембру, што је према њиховој оцени једна од потврда доброг финансијског здравља банкарског сектора.
Извор: Танјуг
