Ристановић: Дечанска повеља најзначајнији извор за разумевање историје Косова током Средњег века

Научни сарадник Института за српску културу у Лепосавићу др Петар Ристановић оценио је да је оснивачка повеља манастира Високи Дечани најзначајнији извор за разумевање историје Косова током Средњег века. Историчарка Државног архива Србије Ања Вулић каже да је повеља својеврсни попис становништва на Косову у 14. веку

„Оснивачка повеља манастира Високи Дечани један је од најзначајнијих извора за разумевање историје Косова и Метохије током Средњег века“, изјавио је Ристановић за Косово онлајн.

Прецизира да је кључан проблем што нема довољно директних писаних извора који сведоче о демографији из тог периода Косова.

„ Због тога је та повеља суштински документ из кога можемо да сазнамо и ко је живео на том простору и где, чак и донекле како су они живели. И када се то употпуни са другим, првенствено археолошким и материјалним изворима омогућава нам да склопимо једну донекле магловиту, али довољно јасну слику Косова и Метохије у 14. веку“, каже Ристановић.

Истиче да је то посебно важно у данашњем – политичком контексту.

„Можда је најважније што можемо да сазнамо о демографији тог подневља и о вероисповести, данашњим речником ’националној припадности’. Из тога сазнајемо да су на Косову и Метохији у том периоду, односно на простору који је оснивачком повељом додељен манастиру Високи Дечани на одржавање, а захватао је добар део садашње Метохије, живели првенствено Срби. У 99 одсто су то била насеља, села, катуни у којима су живели Срби. И тек по именима можемо да видимо да је тек нешто мало, незнатан проценат био албанског становништва“, прецизира овај историчар.

Објашњава да је проблем у сагледавању историје Косова у Средњем веку недостатак писаних извора који су, како наводи, оскудни.

„Њих има нешто са тог простора. Знатно више, а опет недовољно их има и сачувани су архивима у Цариграду, Риму и неким другим већим центрима. Генерално писаних извора нема пуно. Они су из нешто каснијих периода, из Османског, али и тада су већином оскудни тако да оснивачку повељу Дечана као и неке друге писане изворе морамо да допуњујемо са материјалним изворима који се проналазе на терену, са археолошким и неким другим налазима. И сви они они дају мање-више једну јасну слику, а то је да је у овом периоду, говоримо о 14, 15. веку доминантно становништво на овом простору било хришћанско, односно српско“, наглашава Ристановић.

Вулић: Дечанска повеља својеврсни попис становништва на Косову у 14. веку

Историчарка Државног архива Србије Ања Вулић каже да оснивачку повељу манастира Високи Дечани треба вишеструко тумачити, јер то није само правни или оснивачки акт једног манастира, већ и својеврсни попис становништва из 14. века.

„Са те прве, основне стране, она је правни акт, оснивачки акт једног манастира једног властелинства. С друге стране, она има изузетна литерарна обележја, јер није само препис неке од ранијих повеља“, изјавила је Вулић за Косово онлајн.

Објашњава да су повеље у 14. веку преузете из византијске и ромејске традиције.

„Међутим, особености ове повеље се управо огледају у његовом есхатоколу, односно у тренутку када се описује битка код Велбужда и победа над Бугарима и свакако на крају је можда и најзначајнији део повеље то што она представља својеврсни попис становништва“, наглашава Вулић.

Каже да се то може видети у диспозицији – централном делу повеље где су дата села која је краљ Урош Стефан Трећи Дечански дао манастиру.

„И ту се може видети заправо каква је била структура становништва, број села. Лепо се може видети да је махом у питању српско становништво. И оно што је свакако значајно је да је тај део писан народним језиком, баш зато што је био употребни. За разлику од осталих делова повеље који су писани српском редакцијом старословенског језика, ово је писано народним језуком“, наводи она.

О већинско српском становништву закључује се и на основу набрајања „мушких глава“, односно породица у сваком од тих села.

„На простору данашњег Косова и Метохије у 14. веку, а више бих се фокусирала на простор Метохије, наспрам свих осталих села само у два је ’арбанашко’ становништво. У свим осталима је српско. Како се то закључује? По именима, по практично мушким главама које су ту наведене“, прецизира Вулић.

Открива и да је Државни архив Србије покренуо иницијативу да се оснивачка повеља манастира Високи Дечани нађе на Унесковој листи светске културне баштине на којој се није до сада није нашла зато што се физички не налази у манастиру.

Манастир Високи Дечани, подсећа, уписан је у Унескову листу по два основа.

„Најпре 2004, на листи заштићене културне баштине, а 2006. на листи културне баштине у опасности што је невероватно забрињавајуће. Свакако би било лепо и важно да се оснивачка повеља тог манастира и тако заштити“, наглашава Вулић.

Поповић: Оснивачке повеље манастира на Косову историјски извори првог реда о постојању Срба

Музејски саветник Музеја фресака у Београду Бојан Поповић изјавио је да су оснивачке повеље манастира на Косову историјски извори првог реда који говоре о постојању Срба, а да је једна од најстаријих прва оснивачка повеља манастира Високи Дечани.

„Она сведочи о оснивању манастира Дечана, о разлозима због којих је подигнут. Такође, у њој су обележене међе самог манастира и набројани људи који су живели на њеним територијама. Тако да ми тачно можемо да видимо, да повучемо топографију и кономастику и да видимо велики број назива имена. Између осталог то је пре свега историјски извор првог реда управо и због тога јер сазнајемо да је тај крај био насељен нашим живљем, српским становништвом у потпуности“, рекао је Поповић за Косово онлајн.

Наводи да Високи Дечани имају још две повеље које су писане у облику кодекса – књиге. „Једна од њих је и дан-данас у манастиру, а за другу се сматра да је највероватније на Светој Гори и да ће једног дана бити пронађена“, прецизира Поповић.

Појашњава да су преостале две повеље издате из практичних разлога. „Ако би се само користила као правни спис што је она и била јер се у њој гарантују границе, да би се могле лакше понети и по њој сведочити на одређеној локацији“.

Објашњава да се из манастирских повела сазнаје много појединости које су везане за тај период.

„Из повеља заиста сазнајемо много тога. Из њих су извучене листе имена људи који су тада живели, све топографске појединости које се могу пратити од тог времена до данашњих дана. Из њих сазнајемо чак и каква је донекле била клима у том подручју. Из неких од тих повеља ми сазнајемо за посебне културе које су у међувремену нестале, као што је узгој свиле. Сазнајемо која врста домаћих животиња ту била гајења. Дакле, оне су огроман изворник за цео Средњи век“, истиче Поповић.

Додаје да је болна тачка за изучавање Средњег века у Србији чињеница да су многи градски архиви нестали. „У нашим градским архивима као у Новом Брду је било свакако многих података из којих би се свакако много лакше писала историја, али у неку руку се уз помоћ ових манастирских повеља то надокнађује“, каже Поповић.

Наглашава да када је реч о оснивачким повељама манастира на Косову важне су и веома сличне Дечанској – Светостефанска повеља или повеља манастира Бањска и повеља манастира Светих Арханђела у Призрену. „Ова прва је у Истанбулу, а друга је нестала током Првог светског рата, али њен садржај је забележен“, наводи.

Нека од оснивачких повеља сачуване су и на самим зидовима манастира на Косову што је случај са Грачаничком повељом. „Као и у писаној повељи наведена је прво аренга или жеља и мотивација самог ктитора на ученом језику, а потом су гарантоване међе и права самог манастира до самог потписа владара који је на дну повеље. Поводом ове Грачаничке повеље можемо тачно да знамо када је Грачаница подигнута и коме је била посвећена“, подвлачи Поповић.

Додаје да и када нема сачуваног документа о настанку и животу цркава и манастира на Косову се сазнаје на посредан начин.

„У једној од првих повеља у Хиландарској повељи помиње се као насеље Хоча и црква Светог Николе о којој немамо велика сведочанства. Али ми из саме цркве сазнајемо да је она била осликана у Средњем веку, да се вероватно локална властела бринула око ње и што је још важније, да је касније у време обнове Пећке патријаршије и она обновљена и да је постојала одређена нега чак и у то оскудно време наших предака“, наглашава Поповић.

Извор: Косово онлајн