Украјинске снаге су неутралисале и уништиле севернокорејску самоходну хаубицу на фронту у региону Луганска, саопштила је украјинска војска.
У саопштењу борбене групе Исток се наводи да је ово први пут од почетка сукоба са Русијом да је севернокорејска хаубица М-1978 Коксан погођена украјинским дроном, преноси Ројтерс.
„У региону Луганска, борци 412. пука Немесис погодили су веома ретко виђену севернокорејску самоходну хаубицу М-1978 са топом калибра 170 милиметара“, наводи се у саопштењу објављеном на Телеграму. Објава је била праћена видеом на којем се види експлозија севернокорејске самоходне хаубице М-1978 Коксан која је први пут примећена у рату у октобру 2024. године.
Украјина и западни војни експерти тврде да је заједно са руским снагама око 12.000 севернокорејских војника распоређено у региону Курск на југу Русије.
Светски медији: Састанак у Ријаду тектонски помак у међународним односима
Светски медији пренели су вест о преговорима делегација САД и Русије о ситуацији у Украјини у Ријаду, уз оцену да они означавају тектонски помак у међународним односима.
Гардијан наводи да састанак одржан у уторак у Ријаду представља “драматичан раскид“ с напорима администрације претходног америчког председника Џозефа Бајдена да се Москва изолује. Гаридјан оцењује да се Кијев и друге европске престонице још привикавају на “размере цинизма“ Трампа кад је реч о светским пословима, као и на то колико се он “не обазире на друге“ који су укључени у њих. “Не треба да изненаде да су пословни договори били на дневном реду. Путин би волео да прекине економску изолацију своје земље. Русија настоји да покаже да би америчке енергетске фирме могле добро да зараде када би се сарадња две земље обновила“, наводи се у анализи Гардијана.
BBC истиче симболичну важност призора високих руских и америчких званичника за преговарачким столом, наводећи да ће Украјинцима “то бити тешко да поднесу“. “Ово није била поражена Русија, принуђена да седне за преговарачки сто. Више је личило на то да САД позивају агресора да изнесе своје услове“, пише BBC. У анализи британског јавног сервиса додаје се да Русија није показала намеру да преда ма који део територије. “А и зашто би, када се Трампова администрација већ сложила да Украјина неће никад постати чланица НАТО-а, као што Москва захтева“, пише у анализи.
CNN оцењује да је Русија успела да оствари “малу победу“, док је Украјина “љута што је остала ван сале“, а Европа је “поново постала актуелна“. “Разговори у Ријаду дали су Москви највише разлгоа за задовољство. Рат у Украјини дуго је у Москви приказиван (нетачно) као напад НАТО-а на Русију, а овај билатерални састанак помаже да та лажна идеја настави да се одржи. Читав проблем мира у Украјини биће предат другим преговарачким тимовима, што потенцијално може да одложи било какве резултате“, пише CNN.
Блумберг истиче питање санкција Русији, наводећи да су обе делегације “сигнализирале спремност“ да се уклоне санкције Русији, као део договора о окончању конфликта. “То може створити нове тензије са европским савезницима који желе да санкције остану“, наводи се у Блумберговој анализи.
Шпански „Ел Паис“ истиче да је икључивање представника Украјине и ЕУ створило неповерење у садржај преговора. “За време председника Џозефа Бајдена, САД су биле главна подршка украјинском отпору против руске инвазије, која ће ускоро навршити три године. И Украјина и њени савезници страхују да ће Трамп дати, за њих неприхватљиве, уступке Путину“, пише Ел Паис.
Немачки Шпигел наводи да су руски представници у Ријаду користили “помирљив, готово пријатељски тон“ и да си рекли да су дошли да преговарају са својим “америчким колегама“. “Свако ко је слушао московске изасланике могао би на тренутак да заборави да постоји суседна држава која се зове Украјина, у којој Русија скоро три године води крвави агресорски рат“, пише у извештају Шпигела.
Додаје се да је Трамп “раније од других политичара у САД“ препознао да је подршка Украјини у Рату против Русије временом постала све непопуларнија међу америчким бирачким телом, и да је Трампу зато било лакше да започне преговоре с Русијом. “Чињеница да обмањује и игнорише Украјинце и Европљане представља за њега прорачунат ризик у унутрашњој политици. Циљ очигледно оправдава средства. Ако успе да прекине крвопролиће у Украјини, Трамп жели да буде слављен као велики миротворац. Можда је већ бацио око на Ноблеову награду за мир, као што је више пута за време свог првог мандата радио, кад је у фокусу углавном била Северна Кореја“, пише Шпигел.
Трамп: Украјини су потребни избори
Председник САД Доналд Трамп оценио је да су Украјини потребни избори пре потписивања мировног споразума. „Имамо ситуацију у којој није било избора у Украјини, где имамо ванредно стање, ефективно ванредно стање“, рекао је Трамп новинарима у свом одмаралишту Мар-а-Лаго, упитан да прокоментарише захтеве Русије да потпише мировни споразум тек после избора у Украјини, преноси Си-Ен-Ен (ЦНН).
Трамп је навео да је „подршка Зеленском у Украјини пала на четири одсто“ и да је „земља разнета у парампарчад“. Он је напоменуо да је већина градова, осим Кијева, уништена. „Зар народ Украјине не би требало да каже, знате, прошло је много времена откако смо имали изборе“, наставио је Трамп. Он је додао да није реч о томе шта Русија каже о изборима, већ, како је навео, о његовом личном ставу, као и о ставу „многих других земаља“.
Трамп је такође сугерисао да је Украјина одговорна за руску инвазију пре три године, рекавши да је Кијев тада могао да склопи договор и избегне сукоб. „Није требало да започнете ово“, рекао је Трамп с тим у вези.
Наводи да се неће противити распоређивању европских мировних снага у Украјини у случају мировног споразума. „Ако то желе, одлично. Потпуно сам за“, рекао је Трамп и истовремено нагласио да неће слати америчке трупе у Украјину.
Гардијан: Безбедност Украјине могла би да се гарантује са мањим бројем војника
Снаге за гарантовање безбедности у Украјини које би предводила Европска унија, не би нужно укључивале велики број људи стационираних на линији фронта, и могле би бити присутне на терену у броју од неколико десетина хиљада војника или мање од тога, навели су добро обавештени британски војни извори за Гардијан.
Према писању британског листа, безбедносни пакет за осигурање мира у Украјини могао би да у великој мери користи обавештајне, надзорне и извиђачке способности за праћење било каквих покушаја Русије да прекрши линију контроле ако се договори прекид ватре или поштовање коначног мировног решења.
Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је раније да би, у случају постизања мировног споразума са Русијом о окончању рата, било потребно да у Украјини буде распоређено 100.000 до 150.000 страних војника, који би били гаранција безбедности. Из Русије је јуче најављено да та земља неће прихватити да било какве трупе из НАТО земаља буду стациониране у Украјини.
Британски војни извори су рекли да би највероватнији сценарио био да би Велика Британија могла да допринесе снагама за одвраћање у Украјини са једном бригадом, или можда две, у мултинационалној дивизији коју би она водила.
Медији: Севернокорејски војник заробљен у Украјини жели да пребегне у Јужну Кореју
Један од два севернокорејска војника који су заробљени у Украјини изразио је жељу да оде у Јужну Кореју, што би био први познати случај да севернокорејски заробљеник изрази намеру да пребегне у суседну земљу, пренели су јужнокорејски медији.
Севернокорејски војник, идентификован само по презимену Ри, је у интервјуу за Чосун Илбо рекао да није знао да ће бити послат у борбу против Украјине, јер му је било речено да ће бити послат у Русију на обуку као инострани студент, пренела је данас агенција Јонхап.
„Одлучио сам се 80 одсто… Изнад свега, тражићу уточиште и размишљам о одласку у Јужну Кореју. Ако поднесем захтев за азил, да ли би ме примили“, рекао је Ри. Он је један од двојице рањених севернокорејских војника које су заробиле украјинске снаге прошлог месеца током борби у руској курској области.
Ри (26), који је тешко рањен у вилицу и руку, је рекао да је служио као снајперист извиђач у Северној Кореји, као и да је веровао да је у Украјини учествовао у борби против јужнокорејских трупа. Он је рекао да су скоро сви његови другови из једне војне јединице погинули у нападу украјинске беспилотне летелице и артиљеријских напада, као и да би се разнео да је имао гранату, јер се заробљавање у Северној Кореји сматра за издају.
Специјални представник САД Келог стигао у Кијев
Специјални представник америчког председника за Украјину и Русију Кит Келог допутовао је у Кијев где ће се састати са председником Украјине Володимиром Зеленским, а на станици га је дочекала амбасадорка САД у Украјини Бриџит Бринк.
„Добро је поново бити у Кијеву. Имаћу сјајан разговор са председником Зеленским“, рекао је Келог новинарима, након што је стигао у престоницу Украјине возом из Пољске, преноси Sky News.
На питање каква је његова порука, специјални представник САД је одговорио: „Ми ћемо да слушамо. Спремни смо да пружимо оно што је потребно. Разумемо потребу за безбедносним уверавањима. Део моје мисије је да слушам. Онда ћу се вратити у Сједињене Америчке Државе, разговарати са председником Доналдом Трампом како бих се уверио да све разумемо исправно“.
Такође је навео да заиста верује да „рат не би почео да је Трамп у то време био председник“.
„Он разуме да људи пате, он разуме пустош. И ми желимо да се ово заврши“, рекао је Келог.
Према Келлоговим речима, ово није његова прва посета Украјини. Коначан програм тродневне посете још није саопштен.
Раније је украјински председник Володимир Зеленски рекао да је позвао Келога да пође са њим на фронт како би се лично уверио шта се тамо дешава. Састанак долази дан након разговора америчких и руских званичника у Саудијској Арабији о рату у Украјини.
Извор: Танјуг, РТС
