Политиколог Огњен Гогић оценио је за Косово онлајн да уколико не дође до страног мешања, ни власт ни опозиција неће журити у формирању нове владе и да је много реалније да на јесен или почетком следеће године дође до нових избора.
„Овим резултатима нико није задовољан. Ни Самоопредељење ни опозиционе странке. Сви су у ситуацији у којој не могу да формирају владу којом би били задовољни. И ту једино може да преломи страни фактор. Уколико Западна Европа или САД наложе актуелној опозицији да се скупи у једну колону да би Куртија послали у опозицију то би могао да буде главни фактор. Мимо тога, не делује да је ико заинтересован за формирање нове владе“, изјавио је Гогић за Косово онлајн.
Отуда не искључује могућност нових избора.
„Могуће је да ће заправо бити нових избора који ће се поклопити или са локалним изборима који долазе на јесен или ће нових избора бити након што косовски парламент не успе да изабере новог председника што је за нешто више од годину дана. Тако да у наредних годину дана треба очекивати нове изборе“, нагласио је Гогић.
Прецизирао је да без обзира што три опозиционе партије: ДПК, ДСК и АБК у збиру имају више гласова од Покрета Самоопредељења не треба очекивати да ће направити постизборну коалицију.
„Оно што њих спречава да формирају владу су међусобни односи на првом месту. Сви они су и раније имали коалиционе владе које су биле мање или више дуговечне. Имају разлике међу собом, а оно што их повезује је противљење Куртију и његовој политици. То је једини кохезиони фактор“, казао је он.
Апострофира и да би њихова евентуална коалициона влада била резултат чињенице да су, за разлику од Самоопредељења, наклоњеније Западу.
„Све три странке у опозицији више су наклоњене Западу и нису спремне да ризикују, да угрожавају односе са Западом. Пријемћивије су за те сугестије или диктате који долазе са Запада“, прецизирао је Гогић.
Ипак, сумња да ће до такве коалиције и доћи јер је свакој од тих партија много важније „стратешко размишљање“.
„Више је ту значајно стратешко размишљање да ли се њима исплати да праве ту владу која би била нестабила, а да ризикују да она буде краткотрајна и да се онда Курти врати на власт још јачи него што је био“, објаснио је Гогић.
Као кључан моменат наводи избор новог председника Косова планиран за април следеће године који се бира на основу
двотрећинске већине у парламенту.
„Курти са овом подршком коју има у парламенту може тај процес да блокира што значи да би они заправо направили једну коалицију која би била компромис којим нико не би био задовољан, али би била орочена и већ би се знало да се следеће године иде на нове изборе. Онда би они на те изборе отишли са лошијим стартним позицијама. Ту је дакле реч о стратешком размишљању да ли је то паметно чинити или не“, прецизира Гогић.
Сматра да у таквој комбинаторици, Демократски савез Косова највише тактизира.
„ДСК је најсклонија да буде било ван коалиционог договора управо зато што рачуна да њен рејтинг у наредном периоду само може да порасте и да онда касније, после тих нових избора, буду у повољнијој позицији да преговарају о новој влади“, наводи Гогић.
На питање како би се будућа влада коју би чинила опозиција понашала према српској заједници наглашава да су све три странке: ДПК, ДСК и АБК већ биле у власти и имале своје премијере.
„И сви су они били толерантнији или су можда имали мало више разумевања за Србе на Косову него актуелна власт коју води Аљбин Курти. Сви су били умеренији у политици према Србима. Можда због Срба самих, што можда имају много више поштовања, али пре свега због међународне заједнице. Нису желели да ризикују да нарушавају своју репутацију. На неки начин су се доказивали Западу тиме што су желели да покажу како су они ти који поштују права заједница на Косову“, каже Гогић.
Без обзира што су све три странке „идеолошки сродне“ и на позицијама десног центра, као најумеренију наводи Демократски савез Косова који се позиционирао као партија која се „залаже за институционалну борбу и ненасилне методе“.
„Оне су идеолошки гледано сродне. Разлика је у томе што је ДСК мање националистички оријентисана, више је грађански умерена. Док су ДПК и АБК странке које су поникле из ОВК и више су ратоборне, више националистички и популистички оријентисане. С тим да је Алијанса више регионално базирана на западу, у Метохијској области него на целом Косову“, објашњава Гогић.
Између ове три странке постоји ривалитет још од деведесетих година.
„Они су свесни тих разлика, али су успевали да формирају владу упркос томе, али те владе никада нису биле дуговечне“, наглашава овај политиколог.
Извор: Косово Онлине