Србија данас слави Дан државности, а историчар Лука Јовановић каже да Сретење као национални и државни празник треба посматрати као празник јаког националног утемељења који обележава два значајна догађаја у процесу формирања српске државности 19. и 20. века.
Како указује, ретки су народи на свету који у једном дану, обележавају два значајна догађаја, као српски народ. Први је, како каже, Сретење славне 1804. година, односно подизање Српске револуције, Првог српског устанка, када су се, подсећа, српски сељаци, виђени Срби, народни прваци, окупили у Марићевића јарузи и договорили се да започну борбу за сопствену слободу, живот и опстанак.
„Период који је отворен 1804. године, у свом првом делу је завршен на Сретење 1835. године када је донет први Устав Србије, такозвани Сретењски устав. Период од те 31 године српски народ је довео до једне тачке да, како је лепо писао Слободан Јовановић, Први српски устанак и Карађорђе, означи слободу, а да Сретењски устав, донет за време владавине Милоша Обреновића, означи државност, односно државотворност српског народа“, каже Јовановић за Косово онлајн.
Срби су, истиче он, још на почетку 19. века, када је целокупна Европа и даље у феудалним односима, у неким старим начинима живота, показали тежњу ка демократији и демократичности.
„У Марићевића јарузи нико се није наметао као вођа, није дошло до политичких борби, до странчарења и подела, него је вођа изабран демократски. Први кандидат за вођу био је Станоје Главаш, други Теодосије Марићевић и трећи вожд Карађорђе који се прихватио те улоге знајући какво бреме она носи и каква је његова историјска улога у том тренутку. Период који је тада започет називамо Српском револуцијом. која је имала неколико слојева који су водили борбу за физичко ослобођење, не Србије, него српског народа где год да је живео и за формирање државе. Изродио је државотворну идеју која је сазрела 1835. године са свешћу о потреби устава земље иако је Србија у то време вазална кнежевина“, наводи Јовановић.
Са друге стране, како наглашава, долази и до културне борбе, због чега Српска револуција има три вожда: Карађорђа, Милоша Обреновића и Вука Караџића. Тада, додаје, долази и до културне ренесансе, до уметничке ренесансе српског народа и сваког препорода.
„То је оно што обележавамо сваког 15. фебуара, на свако Сретење. Сећамо се људи који су своје животе упрегли у бољитак и напредак српског народа, у његову афирмацију и у његово културно уздизање. Наравно та борба започета 1804. није завршена са независношћу 1878, ни са проглашењем краљевине 1882. нити 1918. године са великим и славним периодом ратова, ослобођења и уједињења српског народа. Нажалост, када подвучемо црту, видимо да је српски народ и даље разједињен у више држава, али да и даље сања тај сан који су сањали људи који су 1804. подизали српски устанак и који су 1835. године писали Устав и државне законе – да сви Срби живе слободно у једној јединственој демократској држави“, наводи Јовановић.
Извор: Косово онлајн