Поводом првог заједничког обележавања Сретења, Дана државности Србије и Дана државности Републике Српске, пред Палатом Републике у Бањалуци постављени су јарболи висине 25 метара на којима су заставе Српске и Србије, као и плоча са стиховима Лазе Костића о химни српске заставе.
На плочи су уклесани Костићеви стихови:
„Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, зар већ у твојим бојама спава црвена крвца и крвца плава!“.
ZIPAPHOTO/Borislav Zdrinja
Химна српској застави, настала је у периоду када је један од највећих романтичара српске књижевности почео да пише и родољубиву поезију, и то у време док је Војводина била у саставу Хабзбуршке монархије, а Уједињеној омладини српске, политичком покрету основаном 1866. године у Новом Саду, чији је слоган био „српство све и свуда“, било забрањено деловање.
Српска застава као један изразити државни симбол тада је персонификовала на један начин и читав српски народ, изјавио је за РТРС историчар Жељко Вујадиновић и истакао да је ова песма Лазе Костића један позив или боље речено једно обраћање српском народу, обраћање застави па тиме и обраћање читавом народу, где он види своју будућност.
„Да ли у једном ослободилачком покрету и настављању идеје за коју се борила Уједињена омладина српска или ће, с друге стране како је он сматрао, да буде поробљен, понижен и да не буде остварен тај његов основни циљ, који је иначе био дефинисан почетком 19. века у вези са развојем српске револуције“, рекао је Вујадиновић.
Извор: Танјуг