Посланици Европског парламента и Србије разговарали су у Стразбуру о дијалогу Београда и Приштине, економском развоју и усклађивању Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, али нису усвојили заједничку декларацију након дводневног састанка Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање (ПОСП) ЕУ-Србија.
Током данашњег састанка посланици ЕП позвали су Србију да се у потпуности усклади са заједничком спољном и безбедносном политиком (ЗСБП) ЕУ, док су српски посланици поручили да ће она то учинити када постане пуноправна чланица ЕУ и позвали ЕУ да се више ангажује када је реч о дијалогу Београда и Приштине.
Тако је народна посланица Елвира Ковач нагласила да Србија до момента уласка у ЕУ није у обавези да се 100 одсто усклади са ЗСБП ЕУ, али је додала да се Србија труди да тај проценат буде што већи и да он тренутно износи 61 одсто.
С тим се сагласио и председавајући делегације Народне скупштине Србије Милимир Вујадиновић, који је рекао да „када би Србија сутра постала пуноправна чланица ЕУ, сутра би 100 одсто ускладила своју спољну и безбедносну политику са ЕУ“.
Истовремено је истакао да Србија подржава територијални интегритет Украјине, да се придружила свим важним иницијативама када је реч о осудили насиља у Украјини и да пружа подршку тој земљи, али да није сагласна са санкцијама јер из личног искуства зна да оне погађају цивилно становништво и не доприносе решавању сукоба.
За пуно усклађивање Србије са ЗСБП заложила се посланица опозиционог Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић, док је посланик Европског парламента Тејс Ројтен рекао да би волео да се Србија придружи ЕУ, под условима који захтевају чланство, али да је то потребно видети и по питању ЗСБП и начину на који се говори о европској безбедносној ситуацији јер, како је навео, не ради се о сукобу Украјине и Русије, него „рату агресије на Украјину“.
Током разговора о дијалогу Београда и Приштине српски посланици су указали на безбедносне изазове с којима се суочава српски народ на Косову и сагласили се да је Србија посвећена процесу дијалога и да се понаша као конструктивна страна, али да је немогућа нормализација односа кад Приштина крши све споразуме и свакодневно повлачи потезе који угрожавају егсизтенцију српског народа и одбија да формира Заједницу српских општина.
Они су критиковали једностране потезе Приштине на Косову и говорили о нападима на Србе и етничком чишћењу Срба, а посланица Сташа Стојановић рекла је да постоје индиције да ће Приштина затворити центар за социјални рад у Лепосавићу, док је посланик Игор Бечић позвао ЕУ да одигра већу улогу у дијалогу да би дошло до нормализације односа и изналажења одрживог решења за актуелну ситуацију.
Председавајући делегације Народне скупштине Србије Милимир Вујадиновић нагласио је да спрски посланици из власти и опозиције очекују да ЕУ испуни своје обавезе и потруди се да се испоштују договори из дијалога Београда и Приштине, пре свега када је реч о формирању ЗСО и позвао колеге из ЕП да у својим матичним земљама пренесу апел српске делегације да се „моментално заустави“ прогон српског становништва.
Посланик Верољуб Арсић је оценио је да је ситуација на Косову срамота „и међународне заједнице и ЕУ“ и упитао да ли је територијалнни интегритет Србије мање вредан од Украјине, док је посланик Народног покрета Србије Ђорђе Станковић апеловао на расписивање локалних избора на Косову и позвао ЕП и Комисију да ураде све што је у њиховој моћи како би се формирала Заједница српских општина.
Ни Посланик Европског парламента Владимир Пребилич није задовољан због ситуације у којој се налази српска мањина на Косову и поручује да ЕУ може да уради више.
„Можемо ли учинити више у име ЕУ? Да. Да ли треба да урадимо више? Да“, рекао је Пребилич.
Када је реч о економији, посланици владајуће коалиције у Србији говорили су о привредном расту Србије, истичући да се у наредне три године очекује просечна стопа раста од 4,5 одсто годишње и да је Србија прошле године забележила 5,1 милијарди евра страних директних инвестиција, а да ће према процени ММФ-а бити најбрже растућа економија Европе.
С друге стране, опозициони посланици тврдили су да економски раст не прати економски развој и критиковали улагања у пројекте као што је Еxпо2027 или пројекте страних инвеститора.
Након расправе о овим темама, другог дана састанка ПОСП ЕУ-Србија очекивало се усвајање заједничке декларације, али иако су српски посланици усвојили тај текст, њега нису подржали посланици Европског парламента због чега није усвојена заједничка декларација.
Наредни састанак ПОСП ЕУ-Србија требало би да буде одржан у септембру ове године у Београду.