Ресорно Министарство позива све друштвене актере на отворен и равноправан дијалог

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог позвало је све друштвене актере, нарочито представнике цивилног сектора, да у светлу, како наводе, тренутне политичке и друштвене ситуације у земљи, учествују у креирању простора за отворен и равноправан дијалог.

Из Министарства позивају и да сви заједно, како се наводи у саопштењу, у складу са процедурама које Министарству стоје на располагању, омогуће функционисање свих механизама који су годинама доприносили комуникацији, сарадњи и разумевању државних органа и организација цивилног друштва. Циљ је, како се додаје, добробит целокупног друштва.

У саопштењу се указује да Министарство има дугогодишњу успешну сарадњу са организацијама цивилног друштва. Поново наглашавају да је извршна власт отворена за транспарентну и институционалну сарадњу са цивилним сектором и посвећен раду на даљој изградњи демократског друштва, које одликује владавина права и поштовање људских права сваког појединца у Србији.

Подсећају јавност да је Министарство у свом раду остваривало редовну сарадњу са организацијама цивилног друштва.

„У процес израде свих докумената јавних политика и прописа Министарство је укључивало представнике организација цивилног друштва путем јавних позива на транспарентан и инклузиван начин, поштујући прописе. Министарство је пружало подршку и другим државним органима како би на јаван и транспарентан начин представници организација цивилног друштва били укључени у процес израде својих документа јавних политика и прописа, у чему је забележен значајан успех“, наводи се у саопштењу.

Такође, подсећају да је Савет за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва Владе Србије формиран у широком и партиципативном процесу консултација и сарадње са организацијама цивилног друштва и јавним гласањем организација цивилног друштва за своје кандидате у Савету.

„Савет, у коме већину чине представници цивилног друштва, представља институционални оквир за сарадњу и дијалог између државних органа и организација цивилног друштва. У другом Акционом плану, који је Влада Републике Србије усвојила у јануару ове године, а који прати Стратегију за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва у Републици Србији од 2022. до 2030. године, налази се низ активности које ће утицати на побољшање, пре свега, нормативног оквира за рад организација цивилног друштва“, наводи се у саопштењу.

Како се додаје, у дугогодишњем раду Савета за праћење примене препорука механизама УН за људска права, уз обострану спремност за сарадњу, потписан је Меморандум о сарадњи са 14 организација цивилног друштва још 2016. године, а временом је као ефикаснији механизам функционисања организација цивилног друштва, формирана и Платформа организација за сарадњу са механизмима УН, која у овом тренутку обухвата 24 организације и, од 2021. године, има два представника у раду Савета.

План за праћење примене препорука механизама УН за људска права, који је први пут израђен 2015. године, а унапређен у инклузивном процесу 2018. године, редовно се ажурира и прати кроз индикаторе успешности које су заједнички развили чланови Савета и друге организације цивилног друштва. „Тиме је направљен значајан искорак ка уједначавању методологије по којој надлежни ресори, Савет и организације цивилног друштва, прате примену препорука и сачињавају извештаје“, наводи се.

Такође, у сарадњи и на иницијативу Платформе, уведене су нове праксе у раду Савета, попут одржавања тематских седница на иницијативу различитих субјеката, формирања тематских радних група у оквиру Савета, разматрања алтернативних извештаја организација цивилног друштва и инкорпорирања њихових запажања у оквиру државног извештавања о примени међународних уговора.

„Тиме је омогућена не само боља припрема државне делегације за интерактивни дијалог пред механизмима УН, већ створена и нова платформа да се друго и другачије мишљење чује и поштује“, закључује се у саопштењу.

Извор: Танјуг

Related posts

Ноћна лига у малом фудбалу у Готовуши окупила 20 екипа

Зеленски: Да је Путин желео да оконча рат, не би подстицао енергетску блокаду Украјине

Баскеташи Србије у четвртфиналу Европског првенства

Овај веб сајт користи колачиће да унапреди ваш боравак на њему. Предпостављамо да Вам је то у реду, али свакако можете искључити ову опцију. Опширније