Кандидат партије „За слободу, правду и опстанак“ на предстојећим изборима и лидер те странке Ненад Рашић, очекује да након избора буду интензивирани напори како би се дошло до конкретнијих резултата у дијалогу Београда и Приштине, додајући да је време да се Срби врате у полицију и правосуђе, јер како наводи, уколико нема српских представника, безбедност Срба неће бити на одговарајућем нивоу.
Рашић је у интервјуу за Косово онлајн навео да дијалог Београда и Приштине и даље постоји, а да конкретне потезе по питању Заједнице српских општина очекује након избора 9. фебруара.
Додао је да је увек право време за повратак Срба у косовске институције, али да ће бити потребно много времена да се ствари врате на стање пре изласка Срба са севера из одређених институција.
Каква је судбина дијалога и како га оживети?
Дијалог и даље постоји. С времена на време видите да имамо неке резултате, иако су то мали помаци, иако то није најзначајније од силних нагомиланих тема, свакако има нешто што се дешава. Знам да ће после избора, на пролеће бити интензивиран напор дипломата да дође до нечег практичнијег, конкретнијег, динамичнијег. У том смислу очекујем и нове теме које ће бити постављене пред преговараче, вероватно једна од тема која ће бити на столу после избора, је Асоцијација српских општина која би дала нови интензитет. Знате и сами да је цео концепт о којем се до сада причало да би то требало да буде у средини договора. По мом мишљењу наметнуће се да то буде један сет или пакет договора који би могао да укључи и Асоцијацију. Већ сам рекао и раније, да је било постављено, и премијер је пре неких годину и по дана условно прихватио дизајн Асоцијације, али то треба разрадити у детаље, поготову онај нацрт који је стигао, који није био јавни… вероватно ће тиме да се баве дубље, након избора.
Да ли је време за повратак Срба у институције (полицију, правосуђе), који су предуслови, са ким би од потенцијалних кандидата за премијера то могло да се реализује?
Време је увек. Подсетићу, можда је то на нашу срећу, да у тужилаштву и судству нису направили једну техничку грешку као у полицији, а то је потписивање званичног отказа у писаној форми, где фактички и по Закону о службеницима, где се каже да се једна оставка печатира, верификује кроз архиву, процес је завршен. Тада смо направили огромну грешку, сви ти људи који су се повукли из полиције, који су били терани да напусте посао, сада имамо ситуацији да регрутовањем младих полицајаца, нећемо стићи барем једно четири до пет година до тог нивоа, где можемо имати не само број полицајаца, који се чини можда најбитнији, већ ја знам да је озбиљније да имамо у командним структурама, од шефова, команданата, официра, који би требало да буду у служби, што је значајније и битније, та кадровска политика унутар самих институција је најзначајнија и најбитнија.
Нас не треба да брине ко је премијер. Уколико имамо јасне циљеве и задатке и јасно поставимо било ком премијеру шта је суштински најбитније, а то је повратак у институције и јачање кадра унутар таквих организација као што је полиција, али и судство у коме у овом моменту можда имамо срећу, јер нису поднели службене захтеве са овереним оставкама, и они се могу вратити. Колико знам, Судски савет није добио тако нешто на увид, није потврдио оставке, према томе за њих свакако има места.
То би била прва ствар, којом би требало да се бавимо после избора, можда да организујемо састанке, или позиве, консултације са њима, да их питамо шта то њих боли, или интересује да се врате на своја места. Рекао сам да би нам требало четири или пет година да направимо кадровско унутар полиције ми као Срби, а што се тиче судства или тужилаштво ту нам треба више времена седам или десет година да створимо једног судију. Те ствари су болне, дуго трају, и морамо са судством и тужилаштвом да поразговарамо, замолимо, да размотре њихове одлуке и да уколико размотре и сложе се, да има начина на који би могли да се врате.
Како повећати безбедност Срба на Косову?
Без полиције, судства, тужилаштва вероватно многе ствари могу бити протумачене као да нису урађене у складу са законом. Због свих ти сумњи које имамо, поготово за случајеве који се дешавају на северу, врло често, али ја знам и случајеве који се дешавају и на југу, где имате различитих претпоставки кршења основних права, то су случајеви којима не може да се бави један министар, или било ко од нас, већ тиме мора да се бави систем. Подсетићу, када смо усвајали стратегију за заштиту права и интереса заједница, један од главних циљева је био пропорционална заступљеност неалбанаца у јавној администрацији.
То технички значи, да бисмо ми морали да имамо наше суграђане и у Министарству здравља, правде, полиције, унутрашњих послова, у свим тим институцијама које би требало да буду заштитници тих права, или следбеници закона који су предвиђени у тим институцијама. Уколико ми немамо људе у институцијама, не можемо да заштитимо грађане. Ми морамо да имамо адекватне познаваоце, битно је да кроз наш корпус представника имамо исти циљ, а то је заштита основних људских права, не само као неалбанац или мањина, већ грађана који су осетљиви, маргинализовани, јер закон у неким сегментима може да буде тумачен на различите начине. Закон је исто написан, али смо сведоци да је једна тачка закона битнија од друге, или да су у неком случају често Срби оштећена лица. Тумачење закона је врло битно, зато морамо да имамо људе који знају свој посао и тумаче закон онако како пише.
Извор: Косово Онлајн
