У свету су тренутно 63 нуклеарна реактора у изградњи, што је међу највишим нивоима од 1990. године, а по тренутној цени од 71 долара по фунти, уранијум је и даље већи него у било којем тренутку у деценији која је уследила након катастрофе у Фукушими (Јапан) 2011. године.
Нова америчка администрација захтева да се размотри ажурирање листе критичних минерала у истраживању, укључујући потенцијал придруживања уранијума.
Позиционирање на листу отворило би федералне фондове и убрзало издавање дозвола за домаће пројекте уранијума, наводи портал Енергија Балкана.
Уранијум испуњава многе оквире критичности – доживљава постепено промену тражње, глобална понуда је врло концентрисана, а Сједињене Америчке Државе су скоро потпуно зависне од увоза.
Када је реч о цени уранијума, прошлогодишњи високи скок до 16-годишњег максимума од 106 долара по фунти је нестао. Али по тренутној цени од 71 долара по фунти, уранијум је и даље већи него у било којем тренутку у деценији која је уследила након катастрофе у Фукушими 2011. године.
Фукушима је навела многе земље да преиспитају улогу нуклеарне енергије у свом енергетском миксу, али претња глобалног загревања је донела нуклеарну енергију поново на дневни ред.
На самиту ЦОП28 у децембру 2023 више од 20 земаља објавило је Декларацију о трострукој нуклеарној енергији.
То је било званично признање – кључна улога нуклеарне енергије у постизању глобалне нето нулте емисије гасова са ефектом стаклене баште до 2050. године и одржавању циља од 1,5 степени на дохват руке.
Производња из светске флоте од скоро 420 реактора је на путу да достигне нове висине 2025. године, према Међународној агенцији за енергетику (ИЕА).
Оживљавање нуклеарне енергије значи да ће свету бити потребно много више уранијума, а снабдевање се већ бори да задовољи потражњу.
Деценија ниских цена узела је данак, посебно у Сједињеним Државама, где је производња пала са скоро пет милиона фунти у 2014. на само 21.000 фунти у 2021. години.
Извор: Танјуг