Војни аналитичар Александар Радић изјавио је да САД већ дуже времена разматрају могућност да повуку своје снаге из Кфора, а већи ангажман Турске треба тумачити кроз жељу да им Косово постане стратешка тачка на Западном Балкану.
„Американци су давно показали, још пре прве декаде 21. века недостатак жеље да бораве на Косову. Српски национални мит је прича о Бондстилу, о 100 година америчке контроле, о тајним интересима који постоје. Заправо, давно је већ отворена тема у Вашинготну да би могли да оду са Косова јер то није њихов проблем. Остали су због турбулентне ситуације, али чињеница је да Американци у ту мисију шаљу искључиво Националну гарду, значи Територијалну одбрану, довољно говори о томе на који начин доживљавању проблем Косова. Битно им је да тамо присутна њихова застава. Јесте, присутна је и америчка војска, али то нису јединице прве линије и тамо су само због показивања моћи, политичког ауторитета“, каже Радић за Косово онлајн.
Уверен је да би Трамп својим прагматичним односом могао да оствари ту идеју.
„Трампов прагматича однос лако би могао да доведе до тога да каже: ’Што ми тамо држимо неки батаљон у Бондстилу и шта они заправо тамо раде. Да ли је то европски проблем? Да. Да ли Европа страхује од проблема на Балкану? Да. Па нека се Европани баве са тим проблемом’“, сматра Радић.
Према његовим речима и до сада је било видљиво да највеће интересовање за учешће у мисији Кфора исказују земље које су географски блиске Косову.
Ту, наглашава, не треба рачунати и Турску која, тврди, има сасвим другу „рачуницу“.
„Турски фактор је нешто друго. Турска жели да пројектује своју силу на Балкану. Желе политички утицај и имају за то програме сарадње примарно са Косовским безбедносним снагама. Имају и са Оружаним снагама БиХ које су састављене од три конститутивна народа, али редовно се показује да се то другачије види из ракуса Анкаре“, каже Радић.
У односу на БиХ, у Турској се мешају прагматични интереси: покушај да се прода наоружање и војна опрема и заради новац и жеља да се оствари политички утицај.
„Али, однос према Приштини је другачији. Тамо је Турска осим комерцијаних уговора заиста настојала да поклони неке врсте наоружања које рецимо остале чланице Натоа не желе да КБС поседују. Наиме, став Кфора је да што се њих тиче на снази је онај стари, први закон о КБС-у, а не онај из 2018. године и оне могу да имају само лако наоружање и не могу да поседују офанзивна средства. Али, у ту зону, између дефиниција лаког наоружања и нечега што би могла да буде озбиљнија техника у рукама војника који извршавају наређења Приштине, попуњавају са турском техником“, прецизира Радић.
Сматра и да је погрешно повезивати најаве Трампа са овим турским циљевима.
„На Косово су минобацачи 120 милиметара стигли у време када је било потпуно неизвесно ко ће бити наредни амерички председник после Бајдена. То је сада замена теза јер и Западу је битан Трамп и онда хајде да повезујемо све са тим сценаријима. Мислим да Турска има јасно дефинисану стратегијску политику присуства на Балкану са тежиштем на Косову и да је слање наоружања део те политике“, закључује Радић.
Извор: Косово онлајн