Митровачки публициста и полумаратонац Зоран Ч. Вукадиновић, после краће и тешке болести,преминуо је у суботу, 1. фебруара 2025. године, у Косовској Митровици, у 68. години.
Зоран Ч. Вукадиновић рођен је 16. фебруара 1957. године у селу Свињаре. Основну и средњу школу завршио је у оближњој Косовској Митровици. Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду.
Од 1981. до 1983. ради као професор филозофије, логике и психологије у Приштини, а био је и стручни сарадник на Радничком универзитету у Косовској Митровици.
Као хонорарни дописник, писао је за Танјуг и новосадски Дневник од 1980. до 1990. године. Његови ауторски текстови, објављивани су и у листу Јединство и часопису Стремљења.
Од 1989. године, у Градској библиотеци „Вук Караџић“ у Косовској Митровици, био је руководилац Завичајног одељења, где је прикупљао грађу о развитку писане речи у граду и околини.
Био је главни и одговорни уредник јубиларног 60. броја часописа „Божури са Косова – споменица (1934-1994)“.
Последње године радног века, провео је на месту директора Универзитетске библиотеке Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, где је дочекао и пензију.
Аутор је бројних студија, брошура и чланака из позиције хроничара и аналитичара историјских прилика и личности у његовом завичају. Коаутор је обимне и врло значајне студије „Српска просвета и култура у Косовској Митровици 1836-1941“ коју је радио са чувеним професором Милованом Богавцем. Аутор је брошура о историјату Храма Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице и о руском конзулу Григорију Степановичу Шчербини.
Поред публицистичког рада, Вукадиновић је био и страствени атлетичар. Последње две деценије, активно се бавио и остварио значајне успехе у тријатлону, полумаратону, планинским тркама и планинарењу.
Сахрана Зорана Ч. Вукадиновића, обављена је у недељу, 2. фебруара, на гробљу у Рудару.
Извор: Радио Митровица север
