Основни сценарио макроекономских кретања предвиђа просечни годишњи раст привреде Србије од 4,4 одсто, а према средњорочној макроекономској пројекцији кумулативна стопа раста од 2025. до 2027. године износиће 13,7 одсто, наводи се у Нацрту програма економских реформи (ЕРП) 2025-2027 који је објавило Министарство финансија.
Предвиђа се да ће раст бити вођен домаћом тражњом, да ће даљи раст запослености и зарада подржати приватну потрошњу, док ће инвестициони раст бити подстакнут реализацијом пројеката у секторима транспорта, енергетике и комуналне инфраструктуре.
Значајне јавне инвестиције предвиђене су програмом „Скок у будућност – Србија 2027“ посебно уочи домаћинства Специјализованој светској изложби 2027. године са темом „Игра за човечанство: спорт и музика за све“.
У овом документу се истиче да је Влада Србије посвећена одржању фискалне дисциплине у средњем року, те да циљани фискални дефицити у наредним годинама обезбеђују опадајућу путању јавног дуга.
Предвиђени фискални дефицит у наредном средњорочном периоду, износи 3,0 одсто БДП, отварајући простор за финансирање важних инвестиционих пројеката у оквиру развојног плана „Скок у будућност – Србија 2027“, као и финансирање јачања националне безбедности.
Програм „Скок у будућност – Србија 2027“ представља централни оквир за убрзану модернизацију инфраструктуре, са циљем да Србија постане кључна дестинација за инвестиције у областима као што су енергетика, транспорт и дигитализација.
Процењује се да ће јавни дуг сектора државе на крају овог средњорочног периода износити 46,5 одсто БДП и додаје да се примена компоненте ограничења фискалног дефицита у оквиру фискалног правила одлаже до 2029. године, како би се у потпуности реализовао инвестициони циклус.
Оцењује се да се привреда Србије, као и економије других земаља у региону са сличним нивоом развоја, суочава се са бројним неизвесностима, а ризици пројекције се ипак оцењују као уравнотежени.
Главни ризици на међународном плану укључују неизвесност глобалног раста, продужено присуство базне инфлације и даље рестриктивне мере монетарне политике водећих централних банака, док су додатни фактори ризика геополитичке тензије и цене енергената и сировина.
Из Владе Србије истичу да ће Србија наставити да јача своје трговинске и инвестиционе односе са ЕУ и другим значајним партнерима, унапређујући продуктивност у кључним секторима попут производње, информационо-комуникационих технологија (ИКТ) и енергетике.
Указује се да Србија има значајне резерве за заштиту од неизвесности, као што су високе девизне резерве и депозити јавног сектора, релативно низак јавни дуг, одржива динамике спољног и јавног дуга, те добро капитализован и ликвидан банкарски систем представљају.
Они, оцењује се, представљају добру резерву у случају реализације појединих негативних ризика.
Као веома важно, истиче се то да је Србија атрактивна дестинација за страна директна улагања и да аранжман из предострожности са Међународним монетарним фондом пружа додатну сигурност кроз дефинисање адекватних економских политика и структурних реформи у циљу бржег привредног раста и јачања отпорности привреде.
По окончању тренутног аранжмана, договорен је наставак сарадње кроз Инструмент за координацију политика који ће бити нефинансијског карактера и који ће трајати наредне три године.
Нови аранжман је, оцењује се, јасан сигнал да је економска политика у средњем року усмерена ка убрзаном расту, развоју и модернизацији, уз очување макроекономске стабилности.
Србија је, навели су из Министарства финансија, отпочела 11. циклус израде Програма економских реформи (Economic Reform Programme – ERP) за период 2025-2027. године.
Као први важан корак у процесу израде овог документа, састављен је нацрт документа који представља кључне мере за отклањање препрека привредном расту, развоју и запошљавању, као и јачању конкурентности привреде у наредном трогодишњем периоду.
Извор: Танјуг
