Дански дипломата Петер Соренсен 1. фебруара званично је наследио искусног словачког колегу Мирослава Лајчака и постао специјални изасланик Европске уније за дијалог Београда и Приштине. На том послу неће бити сам, у преговоре се, према најавама из Брисела, директно укључује и шефица европске дипломатије Каја Калас.
Продужени мандат Мирослава Лајчака трајао је готово пет година. Прво именовање Петера Соренсена орочено је на 13 месеци, али ће у посредовању између Београда и Приштине имати помоћ.
Шефица европске дипломатије најавила је да ће директно бити укључена у преговоре и да жели да буде на челу тог процеса.
Стручњаци једногласни у оцени – то ће допринети већој одговорности учесника у дијалогу.
„Чини ми се да су специјални представници биле технократе задужене за технички дијалог, нису имали политички кредибилитет и ауторитет према странама у дијалогу, мислим на Београд и Приштину, и сад ће Каја Калас, која има много већи дипломатски легитимитет, имати много већи утицај на стране у дијалогу. Можемо очекивати да ће она бити та која ће направити помак у дијалогу“, каже Милош Павковић из Центра за европске политике.
Драгиша Мијачић, координатор Радне групе Националног конвента о ЕУ за Поглавље 35, каже да је Каја Калас на скали учења о овом региону.
„Њен фокус је свакако на оном што се дешава у Украјини и Блиском истоку, али са њеним тимом ће се позабавити и са оним што се дешава у процесу дијалога. Њена улога је јако битна, она је водећа фигура ЕУ за спољну политику и безбедност, биће јако припремљена за догађаје, али у овом тренутку верујем да њено знање о дешавањима на овом простору није на нивоу да може ефективно допринети помаку када је реч о дијалогу о нормализацији“, наводи Мијачић.
Иако Лајчак каже да је дијалог две стране у бољем стању него у пролеће 2020. када је почео његов мандат, познаваоци прилика доводе у питање његову тврдњу.
Током непуних пет година одржано је 14 састанака на нивоу лидера и 31 сусрет на нивоу главних преговарача – 28 пута Лајчак је посетио Београд, исто толико и Приштину.
Ипак, већина састанака завршена је без резултата. Позитиван скор за његовог наследника, кажу упућени, зависи од две ствари.
„Прва је да се дијалог помери са мртве тачке, да имамо конкретан искорак не само да се стране састају и причају без конкретног резултата. Да се направи искорак у том смислу. И друга, која се тиче Охридског споразума и почетак заживљавања тог споразума. Мислим да ће се Соренсен на то фокусирати у првим месецима мандата и ако успе да покаже напредак у ове две области – његов први мандат ће бити успешан“, каже Павковић.
Успех многи везују за нову америчку администрацију, али ако за дијалог буде задужен Стејт Департмент, не рачунају на промене.
„Ако то презуме Гренел може доћи до некоординираних активности у односу на ЕУ. Али, ако Курти добије више од 50 одсто на изборима на КиМ и самостално формира власт, улога Гренела у притисцима на косовску владу биће ограничаваујућа“, наводи Мијачић.
О будућем току дијалога знаће се више после првог састанка на нивоу политичких преговарача за који је ЕУ, каже, спремна. До сусрета би требало да дође после избора на Косову, а из Брисела поручују да се ради на предлозима за обе стране.
Извор: РТС