Драмски уметник Небојша Миловановић извео је синоћ пред митровачком публиком аутентичан, поетски програм „Стенд даун“ са посебно осмишљеним поднасловом за митровачко извођење – „Поезија радости“.
Стенд даун, за разлику од стенд апа, не постоји као драмска форма. Миловановић ју је осмислио како би пркосно, свету доказао да непролазне вредности попут најбоље поезије, нису узалуд непролазне.
И нема тог „поремећаја пажње“ са којим Десанка Максимовић, Добрица Ерић, Мика Антић, Брана Петровић или Александар Секуловић, не би могли да се изборе. А управо они, користећи се сјајном глумачком умешношћу Небојше Миловановића, потпомогнути клавирском пратњом младог Николе Видојевића, донели су “Поезију радости” грађанима једног Уморног града.
Везивно ткиво између песама, чини интимно приповедање, кроз које се Небојша повезује са човеком у публици и уједно објашњава концепт примењене књижевности.
Поштовања вредна тактичност са којом је Миловановић пришао многобројној публици, хиперсензибилност са којом је овај Ваљевац ослушнуо расположење становника једног Уморног града, обзирност према њиховој осетљивости, натерале су га да чак у ходу, пратећи интуитивно рефлексију послате енергије, прошири поднаслов – Поезија радосног туговања….
„Било је посебно емотивно вечерас, с обзиром на тренутак у коме се ви налазите, а и ми у централној Србији. Не можемо да будемо мимо тог времена Ја сам вечерас себи дао за право да ову поезију коју сам изабрао да говорим, тако назовем. Први пут сам је тако назвао јер чини ми се да је то емоција која би требало да преовлада зато што је у овом тренутку непрестано та нека тескоба па и туга с обзиром на све околности у којима живимо. Ипак, сви ти песници чини ми се да су је писали из неке радости – радости живота, из радости дара који су добили“, рекао је Миловановић.
Радио Митровица север
Велика је одговорност на уметности јер она враћа идеју о смислу, чак и у оним моментима када се он, под теретом тескобе, не види најјасније. Кад загусти, уметност се прва протерује из живота, подсећа Миловановић. “Најлакше је одузети уметност. То је неки вишак вредности који остаје када подмиримо оне основне потребе, а тек онда иде та потреба за културом. Велику захвалност изражавам људима који се у срединама каква је ваша баве тиме“.
Каже да је уметност заправо потрага за истином, да истина често уме да буде недоречена, те да зато тражи и труд и време.
Програм који је изведен у себе укључује и комичне приче и оно што је Небојша назвао „добронамерним вицевима”.
Један се издвојио својим добронамерним друштвеним ангажманом. Тај виц који можда ипак то није, говори о врапчету које у тренутку када наступа смак света, лежи на леђима и ножицама придржава небо које се навалило на земљу. Када га далеко јачи питају шта то ради и притом омаловажавају његов покушај, врабац им одговара: „Ја према својим могућностима.“ Није ли у том малом појединачном доприносу, снага довољна да придржи небо које се обрушава на све нас?
„Ја се са тим играм…. Кроз пар реченица ето извучем поенту, а публика и сама то ради и запамти. Јер и најобичнији виц, ако није злонамеран, има поенту, има друштвени ангажман који сте разумели“.
Радио Митровица север
Када неко проведе тако много времена у друштву најбољих песника, логично, почне и сам да пише. Ипак, Миловановић своју поезију излаже јако ретко и веома стидљиво. Обећава, да ће се када буде дошао следећи пут, осмелити да је говори овдашњој публици.
Извођење Стенд дауна са Небојшом Миловановићем организовали су Студентски центар Приштина – Косовска Митровица и Студентски парламент.
Извор: Радио Митровица север
