Одбор за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво Скупштине Србије усвојио је Закључак, у којем је наведено да је академска година угрожена за преко 200.000 студената јавних високошколских установа на којима су у овом тренутку блокаде и истакнуто да је неопходно сагледати на који начин ће бити надокнађени сви облици наставе и испитни рокови.
У Закључку усвојеном на данашњој седници Одбора наведено је де је Народна скупштина Србије, сходно својој контролној улози, али и као представничка институција грађана, покренула ово питање које се тиче више стотина хиљада породица у Србији.
Танјуг
„Уважавајући у потпуности право на изражавање мишљења и на протест, утврђено је да је неопходно поштовати права студената на неометан наставак студија. Изражавамо забринутост и очекујемо додатне напоре како руководства високошколских установа, тако и Министарства просвете, са циљем да се обрати пажња на статус буџетских студената, којих је 102.102, студената који бораве у студентском дому, који имају студентски кредит, али и 128.330 самофинансирајућих студената који су платили своје студије“, истакнуто је у Закључку.
Указано је да је неопходно сагледати на који начин ће бити надокнађени сви облици наставе и испитни рокови како би биле испуњене уговорне обавезе високошколских установа за које су самофинансирајући студенти платили школарине, а буџетским студентима држава платила школарине.
У циљу пружања подршке породицама, Скупштина Србије ће отворити контакт центар коме се студенти и њихове породице могу обратити у вези са свим питањима и недоумицама које имају у циљу остварења својих студентских права, наведено је у Закључку.
За закључак су гласали чланови Одбора из владајућих странака, док представници опозиције нису учествовали у гласању.
Брнабић: Образовање не сме бити предмет политичких размирица
Брнабић је истакла да образовање не сме бити предмет политичких размирица, већ да је образовање надполитичка тема и нагласила да је аутономија универзитета не само уставна категорија, већ је и апсолутна светиња за ову власт и државу.
„На овој седници не само да немамо право, већ ни намеру да се мешамо и утичемо на аутономију универзитета. Јасно је право студената да искажу своје незадовољство, чак је и добродошло у парламентарној демократији каква је Србија да се изјасне, потичу промене у друштву. За свако демократско друштво је ово добро, нормално и природно, али с друге стране, свако од нас појединачно мора водити рачуна да наша права и слободе не угрожавају никако, никада и ни по коју цену право и слободе других грађана око нас“, поручила је Брнабић.
Председница парламента је навела да у Србији има око 268.000 студената од којих је 230.743 на државним универзитетима, а од тих 230.743 студената 102.413 је буџетских.
Брнабић додаје да је око 17.000 оних који имају обезбеђено место у студентским домовима.
„Проблеми о којима морамо да разговарамо јесу шта ће се десити са студентима на буџету, онима који имају право на дом, када због блокада које су, како ја сматрам, незаконите, ти студенти изгубе право да буду буџетски и изгубе право на дом. Колико њих неће моћи да настави студирање“, упитала је Брнабић.
Наводећи да у овом тренутку постоји велика наклоност према пленумима који су, како примећује, супротни закону, Брнабић каже да и имају право да постоје.
„Али, ко размишља о осталим породицама и студентима чије се студирање угрожава блокадама иза којих су стали одређени декани, ректори. Када они изгубе могућност да студирају јер нису могли да полажу испите јер им је неки пленум забранио ко им је онда крив, да ли пленум, факултет, декан, ректор, Влада Србије, Министарство просвете, Народна скупштина која се стара о примени закона, а у овом тренутку имамо кршење два и по месеца оба закона и о високом образовању и студентском организовању“, рекла је Брнабић.
„Шта ћемо са 102.000 буџетских студената, не само да их нико поменуо није, него се нико није њима ни обратио да им каже, немојте да бринете, урадиће се ово и ово, и тако ћемо решити, као ни самофинансирајућим, као ни онима у студентским домовима. Ми два месеца имамо на стотине хиљада породица које седе и чекају да им се неко обрати, да им каже шта ће бити, шта ће се десити, која су им решења“, рекла је Брнабић.
Посланик Јединствене Србије Живота Старчевић приметио је „Време је да се на овом Одбору за образовање и науку и технолошки развој поставе права питања и дају прави одговори и на чињеницу да су факултети научно-наставно већа и професори ускратили право студентима на школовање…Шта је са повредом члана 39. Устава који гарантује слободу кретања, јер како другачије протумачити легалност акције блокирања путева“, навео је Старечевић.
Он је поставио питање да ли је прекршен Закон о раду блокадама, јер је, како је рекао, професорима исплаћена плата, а да они нису радили месец и по дана.
„Право избора студената је да протестују, али право је и другог, бројнијег дела студента да иду на предавања и да полажу испите. Откуда право професорима факултета да студентима који желе да иду на предавање и полажу испите, ускраћују то право“, упитао је он.
Посланик Странке слободе и правде Пеђа Митровић рекао је, везано за евентуално решење, „да све зависи само од власти“, додајући да треба институције да пусте да раде свој посао, да испуне захтеве студената и да ће одмах све бити готово.
„Одмах ће универзитети почети да раде, одмах ће се студенти вратити у своје учионице и цео систем образовања ће наставити да функционише“, рекао је Митровић, наводећи да је проблем у томе што власт, како тврди, не жели да испуни захтеве и што три месеца крије одговорне за трагедију у Новом Саду.
Он је тврдио и да је власт „заробила“ институције, а да су студенти устали за правду, а Павићевић позвао власт да, како је рекао, не плаши и застрашује људе, додајући да то неће имати ефекат какав желе.
Смиљанић: Кључни проблем је како да се надокнади настава на факултетима у блокади
Председница Студентске конференције универзитета Србије (СКОНУС) Маргарета Смиљанић рекла је данас да је проблем пред студентима и универзитетима у Србији сада надокнада наставе на факултетима који су у новембру почели са блокадама.
Она је на седници скупштинског Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво рекла да је најтеже студентима биомедицинских и техничко-технолошких наука који поред наставе имају праксу, а коју су изгубили.
„Говоримо о надокнади, сада не једног испитног рока него на неким факултетима и три испитна рока. Говорим ово, јер студенти који су корисници стипендија или кредита долазе сада у проблем да због тога што школска година мора да се заврши 1. октобра, не виде на који начин ће та три испитна рока бити надокнађена, а да они трају у складу са статутима универзитета и закона“, истакла је она.
Према њеним речима, направљен је јаз између студената чија настава тече и на државним универзитетима и оних који су блокирани.
„Државни универзитет у Новом Пазару има редовну наставу и испитне рокове, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици такође, Криминалистиско-полицијски универзитет такође, као и Универзитет одбране. Доћи ћемо у ситуацију када ће студенти конкурисати у октобру месецу за исте стипендије, за исте кредите и за места у студентским домовима и имаћемо јаз између студената који су имали редовну наставу, испитне рокове и студената који су изгубили испитне рокове што ће сигурно утицати на рангирање на тим листама“, рекла је Смиљанић.
Указала је и на проблем школарина самофинансирајућих студента јер, како је рекла, факултети нису пружили услуге студентима за коју су они платили.
Додала је да студенти на неким факултетима нису платили цео износ школарине, али и након два месеца нису добили одговор да ли ће те школарине бити смањене и на који начин ће то бити регулисано.
„Једна од важних ствари која се сад већ јавља као проблем јесте то што студенти који код нас студирају, студирају по разним програмима. Ми добијамо питања од тих студента. То су студенти који су у нашој држави преко Ерасмус програма, преко програма Свет у Србији, за које такође се издвајају стипендије и они не знају на који начин ће наставити своје студије и када, да ли треба да се враћају својим кућама или да остају овде“, истакла је она.
Оценила је да је сада неопходно донети одлуке које су одговорне и које ће задовољити све студенте.
„Апелујемо да универзитети покажу одговорност према свим студентима који ће у овој ситуацији и у наредним месецима имати потешкоће како би испунили све уговорне обавезе“, рекла је Смиљанић.
Ђукић Дејановић: Министарство се труди да успостави дијалог са свима, али нема разумевања
Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић изјавила је на седници скупштинског Одбора за образовање, на чијем је дневном реду блокада факултета и заштита права студената, да се Министарство труди да успостави дијалог са свима који изражавају незадовољство и да јој је жао што не постоји разумевање за дијалог.
Навела је да је радује данашња атмосфера са седнице, без обзира на нервозу, коју, како је рекла, испољава део посланика.
“Дозволите да будемо различити, да ипак поштујемо једни друге утолико да се саслушамо. Ја још нисам почела да говорим, а ви сте изразом лица показали да вас иритирам“, рекла је Ђукић Дејановић, чије су обраћање прекидали чланови Одора из опозиције.
Ђукић Дејановић је истакла да сматра да се у дијалогу са онима који осећају и изражавају незадовољство може наћи начин да се постигну најбољи могући исходи, чак и када у нечему нема слагања и додала да је у два наврата са ректорима универзитета, на састанцима који су били планирани због питања финансирања високог образовања, разговарано како Министарство и Влада могу помоћи да се изађе из садашње ситуације и да се минимизирају штетне последице.
Подсетила је да је Министарство у писаној форми дало сугестије факултетима и универзитетима, поштујујући аутономију универзитета, шта би било корисно да се учини да студенти који имају потребу да заврше зимски семестар заврше своје обавезе и предиспитне вежбе и колоквијуме и да полажу испите у јануару.
“Дали смо сугестије, малтене уз молбу да се то учини. Овде присутни професори су у више наврата говорили да неке студентске групе желе разговор са министром. Ја сам била увек спремна на тај разговор, а никада нисам добила ни време, ни место, ни с ким бих разговарала“, истакла је Ђукић Дејановић.
Нагласила је да је данашњи састанак добродошао, уз оцену да би седница Одбора могла да буде кључна за поправљање атмосфере.
Она је захвалила председнику Одбора Марку Атлагићу што је сазвао седницу и додала да има шансе да се покуша да се тражи излаз из садашње ситуације.
“Сви ти студенти заслужују да о њима бринемо у складу са својим неким циљевима, а уз представничку функцију коју има Народна скупштина, али и уз надзорну коју има. Мислим да је изузетно значајно да посланици искажу емпатију према тој деци“, рекла је Ђукић Дејановић.