СПЦ и њени верници данас славе Светог Василија Великог и Мали Божић.
Свети Василије Велики, архиепископ Кесаријски, рођен је у време цара Константина и у Атини је 15 година учио филозофију, реторику и астрономију, а школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан, касније цар отпадник (Јулијан Апостата).
Свети Василије је крштен у реци Јордан и био је епископ Кесарије Кападокијске скоро 10 година. Као велики поборник православља, пун моралне чистоте и верске ревности, Василије се назива Великим, а у црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и својом жаоком боде јеретике.
Дан Обрезања Исуса Христа, осмог дана по рођењу, један је од највећих хришћанских празника. По обичајном календару, назива се и Мали Божић, јер се у многим крајевима понављају божићни ритуали.
Српска Нова година или Мали Божић имали су различит значај у појединим породицама или срединама.
У многим крајевима је остао обичај да се 14. јануара понове многи обичаји карактеристични за Божић, па се тако поново уноси бадњак у кућу, дочекује положајник и износи остатак чеснице на трпезу.
Такође, веровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка. Многи Срби верују да на овај дан треба избегавати свађе.
На данашњи дан верује се да треба узети кашику меда, што се доводи у везу са животом и делом Светог Василија.
Као што се за Божић меси погача чесница, за Мали Божић се меси посебан обредни хлеб „василица“. Има места у Србији у којима се месе и крофне у које се ставља новчић, баш као у божићну чесницу, а ко га пронађе, имаће среће наредних 12 месеци.
Данас се пажљиво гледа у небо и посматра време. Ако на 14. јануар падне снег или буде облачно, чека нас родна година. Суво време, верује се, доноси и сушну годину пред нама.
Извор: РТС